Holokaust: nasleđe fašizma 2

Kao grad stradalnik, u kome su tokom tragičnog oktobra 1941. godine, između ostalih život izgubili i kragujevački Jevreji, Kragujevac i Spomen – park predstavljaju pravo mesto sećanja na žrtve Holokausta, rekao je Nenad Karamijalković zamenik direktora Spomen – parka Kragujevački oktobar. Potreba da se iznova i iznova govori o Holokaustu treba da doprinese u Srbiji, kao i u svim državama koje baštine antifašizam, sećanju na šest miliona nevinih žrtava, da danas, ali i u budućnosti predstavljamo i sagledavamo Holokaust kao pojavu koja, po svom obimu i karakteru, jeste jedan od najmasovnijih zločina protiv čovečnosti u našoj istoriji.

Ovogodišnji program sastavljen je iz tri dela, kolažnog tipa. Prvi je prema rečima Marka Terzića autora i kustosa celog programa, okrenut mladima gde se između ostalog govori i o tome kako prepoznati simbole koji pozivaju na nešto što je slično Holokaustu. U okviru drugog bloka u „Muzeju 21. oktobar“ otvorena je izložba „Jevreji Srbije – oficiri vojske Kraljevine Jugoslavije“. To je jedna vrsta vizuelne prezentacije drugosti u suživotu sa većinskim stanovništvom u Srbiji. Malo je poznata činjenica da su Jevreji sa jako malim procentom od 0,57 posto, imali značajan udeo među oficirima tadašnje vojske. Treći blok pod nazivom Kako (o)pojmiti nepojmljivo završen je razgovorom na temu Ko su oni koji čine zločin.

Partneri u realizaciji programa su Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Centar za primenjenu istoriju, Udruženje „Jevrejska digitalna biblioteka“, Studentski kulturni Centar Kragujevac, a čitav program je realizovan uz podršku grada Kragujevca.