POTRESNE PORUKE STRELJANIH KRAGUJEVČANA: "Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Žao mi je" - iKragujevac


Vesti

Sačuvane su 42 poruke streljanih, ispisane na parčićima papira, poleđini fotografija ili dokumenata koje su uhapšeni imali pri ruci "Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je."

Potresnu poruku porodici napisao je radnik Lazar Petrović na poleđini stare dopisnice koju je u tom trenutku našao u džepu. Ubrzo potom streljan je sa hiljadama drugih Kragujevčana.

U Srbiji je 21. oktobar Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu, a danas se komemorativno obeležava godišnjica masovnog streljanja u kragujevačkim Šumaricama.

Nemački okupatori su, kao odmazdu za pogibiju deset svojih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na 3. bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta, u Šumaricama 21. oktobra streljali 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, među kojima i 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka, čistača obuće.

U streljanju su učestvovali i pripadnici jedinica Dimitrija Ljotića, koji su ubijali sopstveni narod. Prema svedočenjima preživelih, "Ljotićevci" su Kragujevčanima, kada su se čuli neprekidni rafali, govorili da je reč o vojnoj vežbi.

Jedan od nastavnika, koji je zagrlio dete koje je stajalo pored njega, pre nego što su ga meci presekli po telu, izgovorio je: "Pucajte, ja i dalje držim čas!".

Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika nakon sukoba sa partizanima i četnicima na pola puta između Bara i Ljuljaka. Nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za jednog ranjenog pedeset. Po toj računici kao odmazdu trebalo je ubiti 2.300 ljudi. Naredbu je doneo komandant 749. puka čije je sedište bilo u Kraljevu major Oto Deš, a naredbu je prosledio komandantu 724. puka u Kragujevcu majoru Paulu Kenigu. Zločin su izvršile jedinice I bataljona 724. pešadijskog puka i III bataljona 749. pešadijskog puka.

U dokumentaciji Spomen-muzeja "21. oktobar" sačuvane su 42 poruke streljanih, ispisivane na komadima papira, poleđini fotografija ili dokumenata koje su uhapšeni imali pri ruci.

Otac i sin Nikola i Aleksandar Simić streljani su zajedno. Nikola, inženjer, u svojoj poruci kaže: "Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi."

Aleksandar, osamnaestogodišnji gimnazijalac piše: "Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu."

Od 7 ujutru do 14 sati 21. oktobra Šumaricama je neprekidno odjekivala rafalna paljba. A onda je sve utihnulo. Kvota od 2.300 streljanih, prema proceni majora Keninga, bila je ispunjena. Neki kažu da je dan bio sunčan, a da je kiša počela da pada kada je masakr završen.

U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u spomen-park. Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 kilometara koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika (iako je prvobitno planirano da ih bude 30) podignutih na humkama streljanih.

Njihovu žrtvu i njihove nevine duše nikada ne smemo zaboraviti. Slava im! 

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu