U Srbiji je do sada požnjeveno više od 80 odsto od 570.000 hektara pod pšenicom. U odnosu na prethodnu setvu, površine pod hlebnim zrnom, manje su za oko 60.000 hekrtara, a procenjuje se da će u odnosu na lane i prinos biti manji za oko 20 procenata. Istraživali smo, kakva je situacija u Šumadiji u kojoj je do sada požnjeveno oko 70 odsto površina.
Najdanovići iz Cerovca kod Kragujevca su veliki poljoprivredni proizvođači. Bave se stočarstvom i ratarstvom,a pod pšenicom imaju 54 hektara. Dobra priprema zemljišta, velika ulaganja i puna primena agrotehničkih mera, doprineli su da i ove godine imaju ne samo dobar rod, već i dobar kvalitet hlebnog zrna.
"Šest tona biće prosek sigurno, nešto manje nego ranijih godina, ali s obzirom na sve, kakva je godina bila, i kakvo je niicanje i sve, dobro je. Planovi za rod - nešto što nam bude trebalo novca, prodaćemo, a ostalo ide na čuvanje"; kaže Radiša Najdanović, poljoprivrednik iz Cerovca.
Za razliku od Najdanovića, većina proizvođača u Šumadiji, ne može da se pohvali dobrim prinosom .Nepovoljnni vremenski uslovi, kasno nicanje zbog velikih suša, obilne prolećne kiše i pojava bolesti, obrali su i dobar deo roda.
"U Šumadiji je zasejano oko 8.500 hektara pod pšenicom, što je 40 odsto manje u odnosu na višegodišnji prosek. Rod je, umanjen i za četvrtinu, a agronome, posebno brine slaba nalivenost zrna", navodi Milorad Lazarević iz Gornjih Jarušica.
"Kvalitet je, takođe, slab. parametar kvaliteta je hektolitar, to je 72, što znači da je pšenica tanka. dosadašnji prosečan prinos je 3,2-3,3 tone, vlaga je 12 do 14 procenata", objašnjava Ljiljana Vuksanović, agronom PSSS Kragujevac.
Pored lošijeg roda i kvaliteta, poljoprivrednike brine i "tanka" cena. Da bi bili na nuli, kažu, ne bi smela da ide ispod 20 dinara. Toliko je dala država, za otkup 25.000 tona pšenice za robne rezerve, dok je cena na šumadijskom tržištu, u proseku, 18 dinara za kilogram.
Bez obzira na podbačaj, u Srbiji se, očekuje ukupan rod, od oko 2,5 miliona tona. Za domaće tržište, potrebno je milionipo tona, pa će pšenice biti i za izvoz.
Izvor: RTS
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
