DEVETOČLANA PORODICA iz Kragujevca svakodnevno se bori sa glađu, a to nije jedino što ih muči

Najstariji je Jovan (18) koji završava treću godinu škole za stolara. Marko je tri godine mlađi, uči zanat za bravara zavarivača. Stefan (12) ide u šesti razred. Sara (9) je školarac, drugi razred. Ivana se sa svojih šest godina sprema da postane đak prvak. Trogodišnji Ignjat i najmlađi Lazar, beba od dva i po meseca, stalno su uz mamu. Svi oni žive od socijalne pomoći. Ukupno 21.700 dinara za mesec dana.

Otac Zoran Radovanović (54) radio je u fabrici kamiona kao zavarivač do 2014. Nije bilo posla, plate, pa je ostao i bez radnog mesta. Sa biroa rada zvali su ga samo jednom, ali poslodavac nije hteo da ga zaposli zbog godina. Vesna ima samo osnovnu školu. Domaćica je i ne radi nigde. Ona brine o deci.

U zaseoku Bojanići kod Kragujevca živi devetočlana porodica Radovanović. Muž, žena i njihovo sedmoro dece. Svi jedno drugom do ušiju, a žive teško detinjstvo, teško, ali puno sloge i ljubavi.

Najstariji je Jovan (18) koji završava treću godinu škole za stolara. Marko je tri godine mlađi, uči zanat za bravara zavarivača. Stefan (12) ide u šesti razred. Sara (9) je školarac, drugi razred. Ivana se sa svojih šest godina sprema da postane đak prvak. Trogodišnji Ignjat i najmlađi Lazar, beba od dva i po meseca, stalno su uz mamu. Svi oni žive od socijalne pomoći. Ukupno 21.700 dinara za mesec dana.

Otac Zoran Radovanović (54) radio je u fabrici kamiona kao zavarivač do 2014. Nije bilo posla, plate, pa je ostao i bez radnog mesta. Sa biroa rada zvali su ga samo jednom, ali poslodavac nije hteo da ga zaposli zbog godina. Vesna ima samo osnovnu školu. Domaćica je i ne radi nigde. Ona brine o deci.

Stefan, iako ima samo 12 godina, priča kao odrastao:

- Nemamo gde da živimo... I mama, i tata, i beba... Imamo kucu, macu, pile... Oni imaju svoj dom, a mi nemamo. Koliko bi nam bilo lakše da imamo svako svoj krevet. Da spavamo normalno. Da nam bude kuća kao i kod drugih.

Mala Ivana trči po dvorištu. Veselo je, nasmejano dete. Jedva čeka školu...

- Ja ću da budem đak. Već učim slova. Braća mi pomažu. Čekam samo dan da krenem i da sednem u klupu, da imam učiteljicu. Imam drugare s kojima se igram, ali se igramo samo kod njih, ovde nemamo gde - kaže Ivana.

Majka Vesna (39), na pitanje kako se snalazi, tiho kaže: "Kako znam i umem..."- Odeću nam daju ljudi kada ih njihova deca iznose ili ih prerastu. Najveći problem nam je obuća. A kuvamo ono što imamo, i svi zajedno jedemo. Delimo sve. Kada je hladno, deca se skupe jedno uz drugo. I tako spavaju, toplije im je, kada je toplo nešto je lakše - priča Vesna, dok u naručju drži bebu Lazara. Radovanovići su u svoj svojoj nemaštini skromna i vredna porodica. Imaju kuću koja samo što se ne sruši, ali zato im je u dvorištu sve pod konac. Složno ga sređuju, da se bar time ponose.

Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun "Blic fondacije": 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 - za uplate u evrima; 10221949711 84 - za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 - za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.