Javna rasprava o Nacrtu Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta

Nacrt Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta je jedinstven po svojoj strukturi i sadržaju u pravnoj praksi. Nijedna zemlja nema takav zakon, kaže Dragan Vulević, koji na jednom mestu određuje i uređuje sva prava deteta, a u drugom delu zakona instrumente zaštite, promocije i unapređenja prava deteta, što je naš veliki uspeh.

On je sada u fazi javne rasprave i vrlo nam je značajno da kroz celu javnu raspravu čujemo sugestije i opšte i stručne javnosti kako bi poboljšali tekst zakona i ekspertski tim koji radi na njegovoj izradi, već u septembru uvede u skupštinsku proceduru.

Donošenje predloga Nacrta Zakona o pravima deteta i ustanovljavanje institucije zaštitnik deteta, predstavlja civilizacijski iskorak za naše društvo, ističe Biljana Ilić Stošić načelnica Šumadijskog upravnog okruga. Dugo se i temeljno radio jer je trebalo uskladiti domicilno zakonodavstvo sa evropskim. Zakon će tretirati i dati odgovore na nekoliko gorućih pitanja, a jedno od njih se odnosi na pitanje ranih brakova koji na sreću u opštoj populaciji opadaju, ali na žalost rastu u romskoj populaciji.

Ovaj zakon treba da da odgovor na pitanje kako će sudija, socijalni radnik, lekar i psiholog dati dozvolu jednoj mladoj romkinji od 12, 13 ili 14 godina da stupi u brak, a da pri tome budemo sigurni da je niko nije naterao na to ili prodao, objasnila je Biljana Ilić Stošić. Ona je dodala da

Zakon regiliše i pitanje tzv. dečijeg rada gde će se za svako lice ispod 18 godina koje radi fizički posao duže od dva sata (rad na građevini ili u poljoprivredi), smatrati da je izloženo teškoj torturi. Govoreći o vaspitanju dece i našem ubeđenju da je „batina iz raja izašla“, načelnica Šumadijskog upravnog okruga kaže da „batina u raju nikad nije ni postojala“.

Uviđajući značaj zaštite prava deteta ona je pozvala sve koji imaju bilo kakvu primedbu, sugestiju ili predlog da ga upute Ministarstvu za rad boračka i socijalna pitanja ili Šumadijskom okrugu, jer je reč o jednom veoma važnom dokumentu za državu i budućnost svih nas, a kada su prava deteta u pitanju, nikakvog kompromisa nema, niti sme da bude, zaključila je Ilić Stošić.

Izražavajući zadovoljstvo što je Kragujevac jedan od gradova u kojima je nadležno ministarstvo organizovalo Javnu raspravu, dr Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu je rekla da je u proteklih nekoliko godina Gradska uprava išla u susret ovakvom zakonu a zaštitu prava deteta posmatrala kroz integrativni pristup.

Članica Gradskog veća podsetila je na licencirane usluge u oblasti socijalne zaštite kao što su prihvatilište, boravak, prihvatilište za žene žrtve porodičnog nasilja, usluge koje pomažu porodicama sa decom sa invaliditetom, zatim finansiranje četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje, besplatan prevoz svih đaka i brojne druge projekte koji se realizuju međusektorskom saradnjom i u fokus stavljaju interes deteta.