IMA SVE DESETKE, I TO IZ PRVE: Matematičar Nemanja Vučićević, najbolji student kragujevačkog Univerziteta poručuje! NE IDEM IZ MOJE ZEMLJE

- Nisam planirao da upišem matematiku. U osmom razredu osnovne škole sam počeo više dasezanimam za nju. Tu sam pronašao sebe. Imam dve sestre bliznakinje koje su u srednjoj školi, i one nemaju afiniteta prema matematici. Niko nije u porodici išao tim putem. A ja sam zavoleo taj predmet. Upisao sam Prvu kragujevačku gimnaziju, specijalno matematičko odeljenje. Roditelji me u početku nisu podržali, hteli su da upišem neku opštu školu. Ali ja se nisam dao - ovako govori Nemanja Vučićević, najbolji student Univerziteta u Kragujevcu. Nemanja ima 22 godine. Student je Instituta za matematiku i informatiku.

Rodom je iz sela je Zabojnica u opštini Knić, odakle je poreklom i legendarni Neša Radulović, iz „Poslednje igre leptira“. Prosek ocena mu je 10. Nikada nije pao ispit. Potiče iz porodice poljoprivrednika, u kojoj se niko nije bavio nikada matematikom.

I pored toga što je jedan od vanserijskih talenata ništa ga nije odvojilo od sela. Stigne da pomogne roditeljima radeći na njivi, u voćnjaku... Za sve ima vremena.

Kada položi još četiri ispita do diplome, a do sada u njegovom indeksu ima preko 30 desetki i svaki je položio iz prvog puta-neće napustiti Srbiju kao većina njegovih vršnjaka.

- Želim da se bavim naučnim radom u svojoj državi. Da ako bog fa dođem do zvanja profesora i u svojoj zemlji izgradim karijeru - kaže Nemanja o svojoj budućnosti, polažući ispite kao da to nije ništa. Na svakom je dobio desetku.

-Talenat je bitan. Ali, najvažniji je rad. Potrebno je dosta vremena i odricanja. Da se posvetite određenim sadržajima koji nisu obavezni, i zainteresujete za ono što volite i što vas interesuje. Zavisno od dana do dana, u proseku nakon predavanja, nalazim vreme od nekoliko sati za učenje. To izgleda ovako – ujutru ustanem, doručkujem, bacim pogled na to što imam danas na predavanju, vidim šta je profesor rekao da obratimo pažnju. Idem na predavanja, i nakon toga učim. To traje oko četiri i više sati u noć. Kada je vreme ispita, onda se uči mnogo više. Meni to nije opterećenje, već zadovoljstvo. Drago mi je što učim ono što volim, i nije mi teško - kaže Nemanja.

Slobodno vreme najbolji student koristi kao i svi njegovi drugari. Za izlaske, druženje. Kaže da voli da ode kući, na selo, kod svojih. Tu se najbolje opušta.

- Pomažem roditeljima kada idu u njivu da rade. Sve znam da radim jer sam dete sa sela. Ne smeta mi to mada su me ove godine pozvali da radim kao student demonstrator na fakultetu iz dva predmeta. Na praktikumu programiranja i na osnovama programiranja. Lepota matematike je u tome što je matematika svuda. A danas u najpopularnijem IT sektoru, neophodno je da se zna matematika. Svi izbegavaju matematiku jer je teška nauka, a ja je baš zbog toga volim, kaže Nemanja Vučićević.

ĐAK GENERACIJE

- Ja sam još kod učiteljice rešavao zadatke pre nje. Bio sam đak generacije u OŠ „Sveti Sava“ u Zabojnici. Učestvovao sam na takmičenjima od školsih do državnih. Dobijao sam nagrade. Ali ne samo iz tog predmeta. I iz biologije, geografije, srpskog... Ali, matematika je pobedila. Tu sam se opredelio. Drago mi je što su moji roditelji, majka Vesna i otac Nebojša, i setre Tijana i Ivana, ponosni na mene. Nisam ih izneverio - priča Nemanja Vučićević.