OČAJNA MAJKA TRAŽI UKRADENOG SINA U KRAGUJEVCU: Nosim Darkovu sliku i pitam da li neko zna njegovog "mrtvog" brata blizanca. Kada sam srela osobu koja ga je poslednja držala, tražila sam samo jedno - iKragujevac


Vesti

- Da šetate po gradu sa slikom jednog deteta, tražeći drugo, navodno mrtvo, neopisivo je teško za roditelja. No, mnogi su ga prepoznali. Poštar mi je rekao da je sportista. Fotograf da svraća kod njega da se slika. Ljudi na ulici da živi u jednom naselju u Kragujevcu. Ali kada bih im rekla zašto ga tražim - zid ćutnje. Fotograf mi je naredio da se više ne vraćam u njegovu radnju, poštar je počeo da prelazi ulicu kada me sretne, okolina da me gleda kao da pričam bajke - seća se Ljiljana Milovanović iz Jagodine, koja je mesecima tumarala po Kragujevcu, tražeći svog sina, blizanca, za koga su joj rekli da je nekoliko dana od rođenja umro.

Bogdan - tako su ga Milovanovići nazvali, kada se u aprilu 1988. godine rodio u jagodinskoj bolnici, Darkov brat blizanac. Pod tim imenom iste je večeri poslat u kragujevačku bolnicu, jer se navodno nagutao plodove vode. Kao Bogdan Milovanović "živeo je" dečak u papirima matične službe, sa svojim bratom i roditeljima. Van hartije, u stvarnom svetu, roditelji su Darka podizali u Jagodini, a Bogdana su u svojim srcima davno sahranili, verujući u telegram KBC Kragujevca da je dečak preminuo u bolnici. Verujući u neistinu da nemaju pravo da ga sami sahrane.

- U to vreme nije vam padalo na pamet da neko može da vam bebu otme, njenu smrt lažira, a onda je proda. Odlazak u matičnu službu, 13 godina kasnije, sve je promenio. Tražila sam državljanstvo za Darka, da idemo na more, a matičar me je upitao: "Kakva si ti to majka, vodiš na more Darka, ali ne i Bogdana". I tada je sve počelo - seća se Ljiljana za Telegraf.rs trenutka kada se rodila sumnja da je njen drugi sin umro kao beba.

TRAŽILA SAM GA SVAKI DAN, SA SLIKOM U RUCI

Dokazi su je vodili u Kragujevac, grad u kome je beba nestala.

- Tražila sam ga svaki dan. Odem ujutru u Kragujevac, sa Darkovom slikom i pitam nepoznate ljude. Vratim se uveče, slomim se od plača i izneverene nade da ću baš tog dana nešto saznati. A onda sutradan ponovo, jer roditelj nikada ne odustaje. Ali mnogi su ga prepoznali i pričali mu o dečaku koji veoma liči, sve dok im ne bih rekla zašto ga tražim. Kada sam u naselju Aerodrom potražila dečaka koji bi mogao da bude moj sin, rečeno mi je da se porodica odselila - priča Ljilja, uverena da je njeno dete živo.

A dokazi koji su potpirivali sumnju sve vreme su se množili - matičar koji na njene oči menja datume na dokumentima, izvod po kome je Bogdan prvo umro, pa se rodio, odbijanje bolnice da preda leš bebe, nepostojanje dokaza da je bebu, koja je nekoliko dana provela na neonatologoji, iko ikada pregledao, nepotpuna i izmenjena dokumentacija...

ŠTA JE, MAJKO, MI OVDE DECU NE PRODAJEMO, MI IH ČUVAMO

Odmotavajući film, Ljiljani su neke stvari postale sumnjive. Kao na primer da je umesto njene doktorke, koja naprasno nije mogla da dođe, porođaj obavila lekarka čije se ime spominje u slučajevima svih jagodinskih roditelja koji sumnjaju da su im bebe otete.

- Veče posle porođaja, Bogdana su poslali za Kragujevac, da bude u inkubatoru, jer u Jagodini ima samo jedan. Sutradan, kada su nam prvi put doneli bebe na podoj - nema mog drugog sina. Pitam gde je, a babica mi odgovara "Pa nema ga". Ja u čudu, a ona će: "Dobro, ženo, nemoj da skačeš iz kreveta, doneću ti sina". Polazi ka vratima, okreće se i kaže mi: "Šta je, majko? Mi ovde ne prodajemo, ne krademo decu, mi ih čuvamo", i izlazi iz sobe. Nas četiri, pet porodilja, pitamo se je li luda. Vraća se sa Darkom i ja je pitam šta je time htela da mi kaže, a onda odgovara: "Upravo to" - seća se Ljiljana.

Da li je to rekla kroz šalu, Ljiljana ne zna, ali kada je krenula u potragu za Bogdanom, saznala je da se ta ista babica o njoj raspituje.

- Srela sam je pre nekoliko godina i rekla joj da me svaki put nešto štrecne kada je vidim u Jagodini. Pitala me zašto. "Zato što ste Vi poslednja osoba koja je držala moga sina rukama. Nekom ste ga dali. Kome, Vi znate. Ako Vam ikada proradi savest, recite mi kome" - mirno prepričava Ljiljana.

VIŠE NIKADA NIŠTA NIJE BILO ISTO

Milovanovići danas udruženo žive za dan kada će naći svog sina i brata.

- Želimo da ga nađemo, ali smo i realni - on 30 godina živi u drugoj porodici i neke druge ljude zove svojima. No mora da zna da ima biološke roditelje, brata i sestru. Ako ništa, a ono zbog njihovog budućeg potomstva koje se jednog dana možda sresti, a ne znati da su ista krv - kaže Ljiljana.

Koliko god da traje Ljiljana kaže da ne možete odustati kada znate da je neko vaš negde tamo. A traje predugo.

- I za svih ovih 17 godina, otkako su afere oko ukradenih beba počele da se otkrivaju, država ne preduzima ništa. Sve i da su lekari u pravu, da se deca nisu krala, neka nam kažu gde su te bebe, neka nam dokažu da su mrtve - kaže ova majka, kojoj je potvrđeno da njeno dete nije sahranjeno u Kragujevcu.darko.jpgUkoliko neko poznaje mladića koji liči na dečka sa slike, koji je rođen 1988. godine (u aprilu, maju, junu...) u Kragujevcu ili je u Kragujevcu neko vreme živeo, neka se javi Ljiljani Milovanović putem Fejsbuka ili na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

 

Izvor: Telegraf

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu