DAN KADA JE VELIKA NARODNA SKUPŠTINA U KRAGUJEVCU DONELA NAJZNAČAJNIJI DOKUMENT: Prvi Ustav Srbije bio je najmoderniji u Evropi!

Građani Srbije 15. i 16. februara obeležavaju Dan državnosti, u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka, ali i na došenje prvog Ustava Srbije, koji je u to vreme bio jedan od najmodernijih u Evropi.

Istoričari danas ocenjuju da je tim Ustavom Srbija postala demokratskija zemlja od Francuske, Austrije i Rusije, i da je u tom periodu najviše ličila na Ameriku!

Ovaj dokument usvojila je Velika narodna skupština, koja je zasedala u Kragujevcu od 14. do 16. februara 1835. godine po gregorijanskom kalendaru.

Ko je bio Karađorđe Petrović

PREK ČOVEK I ROĐENI VOJSKOVOĐA

Rođen je 14. novembra 1762. u Viševcu u Šumadiji, a umro 26. jula 1817. godine u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane

Veruje se da Karađorđevi preci potiču iz Vasojevića. Đorđe potiče iz siromašne porodice.

Prema nekim podacima, Skupštinu je činilo oko 2.400 poslanika, dok drugi pominju brojke od 3.000 do 4.000 poslanika. U Kragujevcu se tada okupilo i desetak hiljada „zainteresovanih građana“. Skupština je održana u porti Stare kragujevačke crkve na Kneževoj livadi (danas prostor Miloševog venca u Kragujevcu).

U mladosti je ubio Turčina, pa je s porodicom izbegao u Srem. Tu je ubio sopstvenog oca, koji je nagovarao Srbe da se vrate u svoje domove i nastave da služe Turcima. Ratovao je na strani Austrije protiv Turaka i odlikovan je za hrabrost, a po zaključenju mira između Austrije i Turske vraća se u Srbiju i živi u Topoli.

Povod za Prvi srpski ustanak bila je Seča knezova, kojom su Turci želeli da zaplaše narod i preduprede bunu. Na narodnom zboru u Orašcu 15. februara 1804. godine Karađorđe je izabran za vođu ustanka. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar, Varvarin...

Kad je Rusija, koju je napao Napoleon, potpisala mir sa Turcima, među Srbima dolazi do nesloge, što se odrazilo i na delovanje i akcije naroda. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i 1813. beži u Austriju, ali se 1816. pridružio grčkom pokretu u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka.

Karađorđe je osnivač srpske kraljevske loze Karađorđevića, njegovi sinovi su bili Aleksa i Aleksandar Karađorđević.
Smatra se ocem moderne Srbije.

Ubistvo junaka 1817. godine

VOŽD JE MORAO DA UMRE

Povratak vođe Prvog srpskog ustanka u zemlju predstavljao je ozbiljnu pretnju Miloševoj prevlasti

Pošto je nakon propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine izbegao u Austriju, Karađorđe je boravio u Rusiji, a onda se pridružio ustanicima protiv Turaka u Grčkoj. Uz njihovu pomoć - jer mu ruski dvor, iz obzira prema Turcima, nije dozvoljavao povratak u Srbiju - Vožd se u julu 1817. vratio u domovinu.

S lažnim dokumentima, ofarbane sede kose i brkova u crno, sa jednim slugom iz Banata je preko Dunava prešao u Ram u Srbiji, a odatle u Veliko Orašje. S kumom Vujicom Vulićevićem sreo se uveče na groblju u Velikoj Plani, zatraživši od njega da pozove Miloša Obrenovića na dogovor o zajedničkoj borbi protiv Turaka.

Miloš u tom trenutku nije hteo da ratuje i Karađorđe je predstavljao pretnju njegovim pregovorima s Turcima, ali i njegovom ličnom autoritetu.

Miloš se bojao besa naroda ako ga preda Turcima, a da ga protera, zbog Karađorđeve preke naravi, nije bilo lako... Zato se odlučio na ubistvo, i o tome obavestio beogradskog Ali-pašu Marašliju, koji je takođe želeo Karađorđevu smrt. Miloš je Vulićeviću naložio da ubije svog kuma i gosta.Vujica je u Radovanje poneo omiljenu Voždovu hranu: pogaču, jagnjeću plećku i sir, i sreo se s Karađorđem 25. jula. Zajedno su večerali, a pred zoru Vulićevićev sluga Nikola Novaković Karađorđa je ubio sekirom. Verovalo se da Karađorđa metak neće! Zatim mu je jataganom odsekao glavu, i ubio Karađorđevog pratioca Nauma. Za to vreme Vujica je ležao glave pokrivene kabanicom. Da ne gleda!

Vujica Vulićević je završio život prezren i osuđen od naroda zbog ubistva kuma. U krajnjoj sirotinji, poslednje dane je proveo u rodnom selu Azanja, gde se teško razboleo. Prema nekim izvorima, 1828. otrovao ga je Gmitar Petrović, Karađorđev rođak. Deca njegovog sina i ćerke rano su umrla, ne ostavivši potomstvo.

Nikola Novaković je 1850. poludeo i udavio se u reci. Sin mu je umro mlad, a ćerka je, takođe, poludela.

Pisac Ustava bio je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Zemuna (tadašnja Austrija), izdavač prvih srpskih novina u Beču i knjažev sekretar.

Ustav je, međutim, bio na snazi samo dve nedelje, do početka marta, kad je privremeno, a 11. aprila 1835. godine i konačno ukinut. Njegove odredbe nisu odgovarale ni Turskoj, ni Rusiji ni Austrija, ali ni samom knezu Milošu Obrenoviću, kome se nije dopadalo ograničavanje vlasti Ustavom i zakonima.

Inicijativa kneza Miloša

„OKRENI JE, BRE, NAOPAČKE“ - KAKO SMO DOBILI TROBOJKU

Na inicijativu kneza Miloša, Sretenjskim ustavom je srpska zastava određena kao trobojka - crveno-belo-plava s grbom u sredini, na kom je krst sa četiri ocila opasan zelenim vencem hrasta i maslinovog lista.

Raspored boja je uzet po ugledu na holandsku zastavu, koju je ranije Petar Veliki uzeo za model ruske zastave, pa je prihvaćena kao panslavenska kombinacija boja. Ruse je srpska zastava asocirala na ideje Francuske revolucije. Kako bi privoleo ruskog konzula, knez Miloš mu je poklonio zlatni pehar ukrašen dijamantima.

Rus je poklon uzeo, ali je nastavio da se buni. Knez je pokušao da umilostivi Ruse predlogom da srpska zastava bude kao ruska. To je ruski konzul doživeo kao uvredu, nakon čega je Miloš u očaju rekao: „Okreni je, bre, naopačke.“ Turski sultan je predlog prihvatio, ali je zahtevao da se na zastavu stave četiri zvezdice kao oznake vazalstva.