Užice, Valjevo, Kragujevac, Kosjerić, Beograd... nalaze se na spisku gradova u kojima se ovih dana tešto diše, iako stručnjaci za kvalitet vazduha u Srbiji tvrde da kod nas nije ni bolje, a ni gore nego u evropskim zemljama.
Srbija ima Nacionalni registar izvora zagađivanja i iz njega se vidi da su najznačajniji izvori zagađivanja iz energetskog sektora, odnosno poreklom od sagorevanja fosilnih goriva. Krivaca nikad nema, kažnjenih nigde nama, ne može se drugačije bez velikih ulaganja, a para nikad za sve...
- Za zagađivanje su krivi, pre svega, proizvodnja električne energije u termoelektranama, potom izduvni gasovi u saobraćaju, sagorevana goriva u domaćinstvima za apotrebe grejanja, hlađenje i priprema hrane. Zagađivači vazduha su i pojedina industrijska postrojenja, kao što su ona u kojima se proizvode gvožđe i čelik, zatim mineralna industrija... - kaže za "Politiku", Filip Radović direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
On još dodaje da kompanije koje emituju zagađujuće materije plaćaju samo ekološku taksu u zavisnosti od količine opasnih čestica koje puštaju u vazduh.
Čini se da je Bor, nekada dežurna crna tačka na ekološkim mapama, skliznuo sa spiska gradova gde ima zagađenja. Ulaganjem od 200 miliona evra u novu topionicu, situacija u ovom gradu postala je bolja, potvrđuje Filip Radović.
"Ne možemo ljudima reći da se ne greju"
- Ništa ne može da se popravi odmah, ne možemo ljudima usred zime reći da se ne greju da bi im vazduh bio čistiji. Ovde je reč o ulaganjima na duge staze. Važno je napomenuti da Elektroprivreda Srbije, kao najveći emiter zagađujućih materija u vazduh, od 2015. godine ulaže po nekoliko stotina miliona evra u projekte zaštite životne sredine. Ali isto tako je važno i pošumljavanje, koje podrazumeva protok godina dok drvo poraste i doprinese zdravijoj okolini - objašnjava direktor Agencije.
Kada su koncentracije zagađivača u vazduhu visoke, teško je svima. U velikim evropskim gradovima, na trgovima, postoje alarmne table koje građane u svakom trenutku obaveštavaju o koncentraciji štetnih čestica u vazduhu.
Svakodnevni kajron upozoranja na TV, makse, šalovi...
- Javnost bi trebalo stalno obaveštavati koliko je stvarno zagađenje, i to u vidu upozorenja koje kao kajron ide preko slike na TV ekranu. U uslovima velike zagađenosti vazduha mogu da se koriste posebne maske koje se mogu nabaviti preko specijalizovanih sajtova. Naravno, može se staviti šal i na glavu, preko usta i nosa, ponekad i privremeno, ali za sve nas bi bilo najbolje da društvo ulaže više u zaštitu vazduha, a ne da se ljudi prilagđavaju vanrednim okolnostima - smatra dr Dejan Žujović, pulmolog, načelnik Dnevne bolnice u Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
