Za grejanje škola, vrtića i ustanova Kragujevac troši na grejanje 3 MILIONA EVRA godišnje - iKragujevac


Vesti

Procene su da je na hiljade javnih ustanova energetski neefikasno, zbog čega godišnje gubimo oko 100 miliona evra. Resorno ministarstvo otvorilo je niz mogućnosti za različite vidove javno-privatnog partnerstva u lokalnim samoupravama.

Samo za troškove energenata u više od dve stotine objekata - škola, vrtića i ustanova, Kragujevac godišnje izdvaja oko tri miliona evra.

Srbija troši od tri do pet puta više energije od zemalja Evropske unije, zbog čega nas neretko nazivaju bogatim rasipnikom. Iako je poslednjih godina dosta urađeno na poboljšanju energetske efikasnosti, uštede mogu biti i veće - o tome su u Kragujevcu razgovarali predstavnici desetak gradova i opština sa predstavnicima nemačke Organizacije za međunarodnu saradnju.Prostora za uštede itekako ima, pa je u protekle četiri godine u energetsku efikasnost škola uloženo oko dva miliona evra. U okviru programa, održivog razvoja bioenergije, nemačka Organizacija za međunarodnu saradnju uradila je studiju izvodljivosti za promenu načina grejanja u pet škola.

"Nakon toga treba da nađemo sredstva da bi ove škole počele da se greju na biomasu, odnosno na pelet i drvnu sečku", kaže Ana Radojević, energetski menadžer Kragujevca, "do sada su se koristili mazut i lož-ulje."

Dok Kragujevac i većina gradova i opština u Srbiji, pravi pionirske korake, Pirot i Priboj već koriste biomasu za grejanje javnih objekata, škola i domova zdravlja.

U Priboju su sredstvima iz opštinskog budžeta i Vladine kancelarije za javna ulaganja finansirali dve kotlarnice na drvni pelet. To će biti i prva opština u Srbiji, koja će kompletan sistem grejanja zameniti gorivima iz biomase.

"Mi se trenutno grejemo na mazut koji je izuzetno skup", kaže Saša Vasilić, zamenik predsednika Opštine Priboj. "Naše su procene da mi štedimo, prelaskom na novo postrojenje, blizu 500.000 evra godišnje. Potpuno je jasna i osnovana ekonomska osnovica ove priče, o ekološkoj ne moram ni da pričam."

Nekoliko gradova i opština u Srbiji obavezalo se da će do 2030. godine smanjiti emisiju ugljen-dioksida u atmosferu i do 40 odsto. To je put koji zahteva i novac i vreme.

Uz veću primenu obmnovljivih izvora energije i zamenu fosilnih goriva približivamo se standardima Evropske unije.

"Sva moguća potrošnja je podmirena iz obnovljivih izvora energije tokom noći, svake noći u Nemačkoj - što vetar, što solar, što biogas", ističe Milica Vukadinović, iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). "Biogas je ozbiljan faktor, biomasa naravno. Ali, biogas u toj proizvodnji električne energije, stvarno igra veliku ulogu." 

Cilj je, da se do 2020. godine 27 odsto energije u zemlji dobija iz obnovljivih izvora. 

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu