Da li će služenje vojnog roka ponovo biti OBAVEZNO? - iKragujevac


Vesti

Sve je više inicijativa i poziva državi da vrati obavezno služenje vojske. 

SRBIJA je od 2011. godine, kada je zvanično obustavljena obaveza služenja vojnog roka, izgubila oko 500.000 pripadnika rezervnog sastava. Ukoliko se ovakav trend nastavi, za deset godina oružane snage imaće dramatičan manjak ljudstva za popunu po ratnoj formaciji. U slučaju spoljne agresije, drugim rečima, država neće imati koga da pozove u stroj odbrane. Činjenica da se obustavom obaveze služenja vojske rapidno topi broj građana sposobnih za odbranu u slučaju rata jedan je od glavnih argumenata za sve češće pozive stručne javnosti da se vrati obaveza služenja vojnog roka.

OBAVEZA odlaska pod opasač još je daleko od naših mladića, ali inicijative o potrebi vraćanja obaveze služenja vojske pravdaju se sve ozbiljnijim bezbednosnim izazovima, politikom vojne neutralnosti, slabljenjem resursa za odbranu, kao i nedovoljnim izdvajanjima za profesionalnu vojsku. Eksperiment sa reformom oružanih snaga prošle decenije, osmišljen na Zapadu, danas je ocenjen kao neuspešan i po mnogo čemu brzoplet i politički motivisan. Revizija ustrojstva sistema odbrane, otud, neminovno nosi i pitanje da li treba vratiti obavezu mladića da u uniformi i pod oružjem odsluže dug domovini? Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, penzionisani general Dragan Paskaš, tvrdi da dolazi vreme za promenu odluke o suspenziji obaveze služenja vojnog roka. Samo puna vojna obaveza, osavremenjena i osvežena modernim duhom, prema njegovom mišljenju, može biti garant sigurne budućnosti Srbije.  Državni i vojni vrh, bez političkih uticaja i uz konsultacije sa strukom, moraće da razmotri ponovo uvođenje obaveze služenja vojske, navodi general Paskaš. Najbolji model je šestomesečni vojni rok, uz slobodne vikende i savremeniji pristup obuci. Polugodišnji život u kasarni obavezno bi trebalo da prate kursevi informatike, vožnje, stranih jezika i ostalih atraktivnih disciplina. Vojska bi tako vratila ulogu edukatora i vaspitača. Boravak u takvoj vojsci nikako ne bi mogao da bude gubljenje vremena, što se često čuje među mladima.

REGRUTA SE NIKO NE ODRIČE

VRAĆANJE pune vojne obaveze nije tema samo u Srbiji, već i u drugim državama. Praksa pokazuje da je sve manje zemalja koje se odriču vojne obuke širokog kruga stanovništva. U Austriji vojni rok je obavezan za punoletne mladiće i traje šest meseci, podseća general Dragan Paskaš.  Švajcarska, koja je neutralna od 1815. godine, ne odriče se obaveznog petomesečnog služenja vojske, uz trajno zaduživanje naoružanja i opreme. Obavezni vojni rok u trajanju od šest do 12 meseci poznaje i Danska, Norveška, Finska, Estonija, Grčka...

PROFESIONALCI DUPLO SKUPLJI

POVRATAK na model obaveznog služenja vojnog roka, prema nekim procenama, koštao bi oko 70 milijardi dinara, što je iznos prosečnog godišnjeg vojnog budžeta. U vreme reforme oružanih snaga proklamovano je da je profesionalni vojnik isplativiji za sistem odbrane. Na ovu računicu, međutim, danas se drugačije gleda. Priča o isplativosti profesionalne vojske pokazala se kao netačna, ističe general Milomir Miladinović. Profesionalac je dvaput skuplji od vojnika na služenju vojnog roka. Ekonomski snažnije zemlje to možda mogu da priušte, a nama je to veliki izdatak.

 

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu