Prva srpska vinogradarska zadruga: Vino stiglo i do Beča - iKragujevac


Vesti

Daleke 1903. godine 12 slabo obrazovanih seljaka, ali dobrih seoskih domaćina iz sela Banja kod Aranđelovca, osnovalo je prvu vinogradarsku zadrugu u Srbiji, pa su u nju primili i svog kralja Petra Prvog Karađorđevića. Kasnije će član postati i njegov sin, Aleksandar Prvi Karađorđević. U sledećih 30 godina zadruga će imati podrume u nivou najboljih evropskih, izvoziće vina i šampanjac, primiće 1938. godine 10.000 turista, u vreme kada je jedva bilo prevoza među varošima. Među posetiocima je bila i Eleonora Ruzvelt, prva dama Amerike.

Reč je o Venčačkoj vinogradarskoj zadruzi.

Vina 12 seljaka stigla do Beča

Istoričar Dragan Reljić, upravnik Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu, kaže da je zadruga osnovana nakon što je buba filoksera uništila 90 odsto vinograda po Evropi tokom 19. veka. Vinari nisu hteli da odustanu, borili su se kalemljenjem i udruživanjem.

- Oni su shvatili da ne mogu sami. To nisu bili krupni privrednici, bili su obični seljaci, ali jako dobri domaćini. Verovali su jedan drugom. Znali su da samo zajedno mogu da uspeju. Nisu bili ni obrazovani, sem sveštenika i možda još dva člana, ali stigli su dotle da su sazidali jedan od najmodernijih podrumima u Evropi toga vremena. Naš čuveni arhitekta, Dimitrije Leko, dizajnirao je deo tog prostora. Imali su modernu proizvodnju, a kasnije su doveli i nemačkog tehnologa. Došli su do toga da su proizvodili šampanjac, vermut, konjak. Bila je to proizvodnja koja je podigla kompletnu privredu ovog kraja. Zadruga je vremenom prerasla u titana ovog dela Srbije i od 12 stigla do 125 akcionara - objašnjava Reljić.

Časopis "Trgovinski glasnik" 1906. i 1912. godine navodi da podrumi imaju odličnu ventilaciju i čisti su za primer.

Jula 1929. godine "Politika" piše da je podrum kapaciteta milion litara, a najpoznatiji zadrugar kralj Aleksandar čije se grožđe prerađuje u ovom podrumu. Tri godine kasnije "Politika" prenosi da zadrugari svoja vina i dalje prodaju samo direktno kupcu, nisu imali poverenja ni u agente prodaje, ni u kafane, plašili su se kompromitovanja i brižljivo čuvali svoj ugled.

Potomci zadrugara vinari i danas

Danas, 115 godina kasnije, dve vinarije iz ovog kraja čuvaju tradiciju svojih predaka zadrugara i proizvode kvalitetno vino. To su vinarija "Delena" Avramovića iz sela Lipovac i vinarija "Aleksandrović" iz Topole.

Božidar Aleksandrović kaže da je njegov pradeda Miloš bio jedan od osnivača Venčačke vinogradarske zadruge.

- Tada su sela Lipovac, Brezovac, Vinča, Plaskovac, Oplenac i brda oko Oplenca bila pokrivena vinogradima. Cilj osnivanja zadruge je bio da sve to grožđe stigne na jedno mesto i da se od njega proizvedu dobra vina koja bi pod brendom zadruge izašla na tržište. Kralj Aleksandar imao je najkvalitetnije grožđe. Zadruga je bila ponos Kraljevine Jugoslavije, a vina su prodavana i u Zapadnoj Evropi i Americi. U to vreme, kada je bilo vrlo malo prevoznih sredstava, 10.000 turista posetilo je 1938. Venčačku vinogradarsku zadrugu, a među njima je bila i Eleonora Ruzvelt, supruga predsednika SAD - kaže Aleksandrović.

On objašnjava da su u ono vreme vinogradi obrađivani konjskom zapregom, a sve se obavljalo ručno. Najteži posao bila je zaštita.

- Kada počne prskanje protiv biljnih bolesti, radnici koji rade s leđnim kantama prskanje počnu u rano proleće i pred berbu skinu kantu. Prskaju, i kada dođu do kraja vinograda, opet je vreme za novo prskanje - pojašnjava Aleksandrović.

On zaključuje da su udruženi seljaci tada napravili iskorak koji je tržište Kraljevine Jugoslavije i Evrope prepoznalo i nagradilo.

Zadrugari su zarađivali predajom svog grožđa, ali su imali i dobit koja je ostvarivana od prodaje vina i ona je naknadno na kraju godine deljena akcionarima. Cena njihovog grožđa, prodatog kroz vina, bila je daleko veća od one ulazne cene, pojašnjava Aleksandrović.

Do 30-tih godina 20. veka, u šumadijskim vinogradima su bile zastupljene domaće sorte kao što su prokupac, smederevka, žilavka, crna i bela tamjanika, plovdina. Kralj Aleksandar Karađorđević je zaslužan što su u Šumadiju stigle i internacionalne sorte vinove loze iz Francuske i Nemačke - rajnski rizling, sovinjon blan, pino noar, game, kaberne sovinjon.

Preživela dva rata, ne i nacionalizaciju

Zadrugari Venčačke vinogradarske zadruge nakon Prvog svetskog rata obnavljali su najpre svoju zadrugu, pa tek posle svoje domove. Ni tokom Drugog svetskog rata zadruga nije prestala da radi, čak je 1943. obeležila 40 godina postojanja.

Iako je rat uveliko trajao, posedovala je hidrauličke prese, moderne muljače, pumpe, laboratorijske sprave za ispitivanje vina. Zadruga je i u ratnim uslovima radila držeći se principa i pravila donetih mnogo ranije.

Zgrada prve vinogradarske zadruge u Srbiji, u selu Banja kod Aranđelovca, nacionalizovana je nakon Drugog rata, a kasnije postala deo "Navipa". Preživela je dve neuspešne privatizacije, a onda je kupila aranđelovačka kompanija Bekament koja planira da obnovi delatnost.

Leposava Zarić koja godinama radi na ovom mestu kaže da je podrum građen od 1903. do 1906. godine.

- Podrum je na dva nivoa, 12 metara ukopan u zemlju, sa nešto više od 2.000 kvadratnih metara prostora. U podrumu je i Karađorđeva bačva, koja je ovde preneta pre Prvog svetskog rata na čuvanje i ostala je do današnjeg dana. Tu je i takozvana "francuska" ili staklena bačva, koju su francuski stručnjaci 1914. godine radili za naš podrum. Kapaciteta je 68.000 litara - objašnjava Leposava Zarić.

Venčačka vinogradarska zadruga funkcionisala je do kraja Drugog rata, tačnije do nacionalizacije.

Do danas je ostala ponos šumadijskih vinara.

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu