Razlog što ih ima u rojevima jeste upravo taj što se one kalendarski spremaju za zimu.
Invazija smrdibuba sve više nas brine, a rojevi ovih insekata preplavljuju kako spoljašnji, tako i prostor stambenih jedinica.
Kako bismo saznali zašto je to tako i šta je doprinelo ovoj "mnogobrojnoj poseti" smeđe-sivih i zelenih buba sa užasno neprijatnim mirisom, dr Aleksandrom Ćetkovićem, docent za užu naučnu oblast: ekologija, biogeografija i zaštita životne sredine na Biološkom fakultetu, objasnio je o čemu se tu zapravo radi.
- Došle su ovamo iz Kine, prenete na najrazličitije načine, pogotovo ako se uzmu u obzir tone robe koja se doprema do Srbije. Razmnožavaju se daleko više nego ove "naše, domaće", jer je to životinjski model ponašanja u cilju opstanka - rekao je Ćetković.
Kako ovaj stručnjak tvrdi, njih je bilo i ranije, 2016. godine možda i pet puta više nego ove, ali potrebno je da prođe određen vremenski period, kako bismo se mi navikli na njihovo prisustvo. Taj proces adaptacije može trajati pet, a može i 30 godina.
Razlog što ih ima u rojevima jeste upravo taj što se one kalendarski spremaju za zimu. Hladne dane one provode zavučene duboko u pukotinama, kao i u trulom lišću. A na pitanje što su sve češće u zgradama i kućama Aleksandar kroz smeh kaže da njima ne treba soba.
- Ne traže one sobu ili betonski objekat, one jednostavno beže od zime i onda se zavlače u tesne prostore, imaju potrebu da budu na gomili. Na osnovu smene dana i noći, one zaključuju da se bliži zima, ali ih ovo "miholjsko leto" u oktobru buni, pa se na 25 stepeni mogu naći bukvalno svuda - objasnio je ovaj stručnjak.
On je takođe dodao da razloga za strah nema, jer smrdibube nisu štetne po čoveka direktno, one su poljoprivredne štetočine.
Jedan od razloga enormnog razmnožavanja je i taj što nema predatora smrdibuba, a to su uglavnom ptice.
- Prirodni neprijatelji "domaćih" smrdibuba prosto nisu "zainteresovani" za ove azijske, jer nisu naviknuti na njih. Nisu baš najukusniji plen, tvrde su i smrde - ispričao je Ćetković.
On je predvideo da će prisutnost ovih insekata biti prekomerna sve do mrazeva, kada će se povući u svoja, tokom jeseni otkrivena, skloništa.
Zanimljivo je i to da upravo njihov jak miris doprinosi ponovnom okupljanju smrdibuba i tamo gde ih ubijete.
Na kraju, Aleksandar Ćetković je rekao da ćemo vremenom naučiti da živimo sa ovim bubama i da su oni jedna od najbenignijih vrsta.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
