Ovaj Šumadinac RADI KAO PČELA: Završiće fakultet, ali ga posao već čeka - iKragujevac


Vesti

Aleksandar Ranković je najmlađi pčelar u opštini Rača. Iako studira u Kragujevcu, planira da po završetku studija živi od posla koji je započeo njegov otac.

Diplomu će zameniti košnicama i planira da uveća broj društava.

Aleksandar je student Visoke tehničke škole u Kragujevcu. Od malih nogu je među košnicama u porodičnom gazdinstvu u selu Đurđevo kod Rače. Godišnje proizvedu oko dve tone meda. Kad završi fakultet, neće tražiti posao u gradu, jer njega čeka radno mesto koje mu je otac obezbedio, piše Agromedia.

„Ipak, najbolje je biti svoj na svome. Svestan sam da danas diploma malo vredi i da se s njom malo šta može uraditi. Završiću fakultet zbog sebe, ali ću živeti za pčele i od njih. Imao sam sreću da je moj otac počeo da pčelari pre 40 godina i opstao je u tom poslu. Tako mi ostavlja razrađen posao, a naučio me je svemu što znam. Boljeg savetnika i učitelja nisam mogao da imam“, kaže Aleksandar Ranković, student iz Đurđeva.

Završiću fakultet zbog sebe, ali ću živeti za pčele i od njih.

Za pčelarenje Aleksandar kaže da je i lep i težak posao, ali ne planira da odustane od njega. Štaviše, želi da poveća broj društava. „Sada imam 150 košnica. Ali, planiram da za neku godinu udvostručim broj društava. Dobio sam od opštine 100.000 dinara bespovratnih sredstava i taj novac ću uložiti u ovaj posao.

Teško jeste, pogotovu kad se pčele sele. Putuje se noću, istovaraju se košnice po mraku, treba naći dobro mesto za pašu. Ali ja se ne žalim. Odlučio sam da se bavim time bez obzira na akademsko zvanje“, dodaje Aleksandar.

Kako nagovoriti mladog studenta da ostane na selu i da pčelari? Aleksandrov otac, Zoran Ranković, kaže da nema posebnog ubeđivanja, već je to proces koji traje godinama.

“Ubeđujete decu vaspitanjem. Teško je nagovarati. Ne možete vi jednog dana da odlučite da nekog u nešto ubedite. Kad je bio mali, učio sam ga da kad ga pčela ujede, ne beži, već da bude strpljiv i staložen. S druge strane, kad je tražio da mu nešto kupim, recimo patike, ja mu odgovorim da će ih dobiti kad prodamo med. On je kao dečak mislio da je bolje pozajmiti novac pa kupiti patike, ali sam ga vremenom ubedio da je zajam loš drug. Pa ni pčele ne pozajmljuju, nego rade. I tako, jedna godina za drugom i on je na kraju sam odlučio šta je najbolje za njega“, priča Zoran Ranković.

Za Rankoviće je ova godina što se tiče meda bila loša. Međutim, ne odustaju. Treba biti, kažu uglas, strpljiv. I sve će doći na svoje mesto. 

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu