Oficiri protiv korupcije i u Tužilaštvu Kragujevca - iKragujevac


Vesti

Na jesenjem zasedanju Narodne skupštine Srbije naći će se nova zakonska rešenja za borbu protiv korupcije. Očekuje se da budu usvojene izmene i dopune Krivičnog zakonika Srbije, koje se odnose na krivična dela protiv privrede, zatim novi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom i Zakon o suzbijanju nasilja u porodici.

To je juče na savetovanju krivičara na Zlatiboru izneo državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije Radomir Ilić. On je, međutim, dodao da će najavljene izmene stupiti na snagu tek 15. marta 2018. godine, s obzirom na niz priprema koje treba učiniti da bi se nova zakonska rešenja mogla primeniti. Predviđeno je, između ostalog, da pri tužilaštvima rade oficiri za vezu i udarne grupe za otkrivanje slučajeva korupcije, koje će formirati tužioci.

– Naš Krivični zakonik kao da je malo zaspao u prošlim vremenima, kada je reč o krivičnom delu zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234 – rekao je Ilić. – Uvešćemo osam novih krivičnih dela protiv privrede, koja bi trebalo da budu zamena za zastarela rešenja. Ministarstvo pravde je ipak odlučilo da to delo i dalje postoji, ali da se primenjuje veoma limitirano. Tužilaštvu će biti ostavljena mogućnost da zloupotrebu položaja odgovornog lica koristi samo izuzetno, budući da će biti propisano novih osam krivičnih dela.

Državani sekretar je naglasio da se Tužilaštvo ubuduće neće baviti samo najtežim oblicima korupcije, s velikim iznosima mita, već i slučajevima sitnije korupcije, s manjim iznosima. Zbog toga će Tužilaštvo za organizovani kriminal imati proširenu nadležnost i četiri posebna odeljenja – u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kraljevu, koje biti nadležno za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.

Praktično, javni tužilac će imati svoje oficire za vezu u državnim organima i osnivaće udarne grupe za zajednički timski rad na najtežim slučajevima.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić, govoreći o tužilačkoj istrazi i nedostacima Zakonika o krivičnom postupku, naglasio je da „kod nas postoji svest u javnosti o tome da je već decenijama naša kriminalna politika neka vrsta ribarske mreže koja hvata male ribe a propušta velike”. On je istakao da je uloga policije u tužilačkoj istrazi previše pasivna i da, po pravilu, samo očekuju nalog tužioca, a ne bave se operativnim radom.

Savetovanje na Zlatiboru posvećeno je temi „Evropske integracije i kazneno zakonodavstvo”, posebno poglavlju 23 u procesu pregovaranja s Evropskom unijom. Predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu profesor dr Stanko Bejatović rekao je su poglavlja 23 i 24 najaktuelnija za celokupan proces pregovaranja. Otvaraju se prva a zatvaraju poslednja, ali da „mi to ne radimo samo radi evropskog puta Srbije već zato što je to uslov da naša država bude pravna i da njeno pravosuđe bude efikasno”. Na tom putu, kako je naglasio dr Bejatović, bitno je i odgovarajuće obrazovanje i specijalizacija kadrova koji rade u pravosuđu.

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu