POTRESNA ISPOVEST NAŠE KRAGUJEVČANKE: Pomozimo Saneli, majci troje dece, još MALO NEDOSTAJE

''Zovem se Sanela i imam 35 godina.
Živela sam i radila kao i svi vi.
Stvarala porodicu i borila se da imaju sve neophodno.
Dva školarca i beba od godinu dana.
Brza, pokretna, zdrava, mlada nisam ni shvatala koliko tereta nosim sa sobom. Zato što sam mogla, i želela.
Borac od malena za sebe i svoje.
Nije mi bilo teško, priznajem.
Puna energije, bez straha za danas, sutra...
Sve dok malo po malo nisam počela da primećujem promene na sebi u vidu bolova. Bolova zglobova, mišića.
U mnoštvu nalaza dobijam i dijagnozu.
Distrofija mišića! Moje stanje iz dana u dan se pogoršavalo, a bolest napredovala i napreduje.
Mnogi ne znaju da je ta bolest smrtonosna.
Trpim svakodnevne bolove. Ne krećem se, ne mogu da obavljam kućne poslove, ne mogu da radim, a što je najgore ne mogu da brinem o detetu koje ima samo godinu dana.
Ja nemam to zadovoljstvo da svoje dete učim prvim koracima, jer učim, odnosno pokušavam i ja sama da ih napravim, baš kao i moje dete.
Moj život su klinike, bolnice, lekovi, beli mantili.....
Moja svakodnevnica je BOL. Bol fizička i duševna.
Više nisam u mogućnosti da bilo šta iznesem sama.
Nekada nezavisna, sada zavisna od svih vas.
Isključivo vašom dobrom voljom ja mogu da živim.
Isključivo samo uz vašu pomoć ja mogu da se lečim.
Pomozite mi da živim! Pomozite mi da budem majka, supruga... Da se vratim poslu.
Skoro svi mišići su mi otkazali. Bolovi su retko kad izdržljivi. Bolest mi je oštetila srce i pluća najviše.
Moja bolest ne sme još mnogo da čeka. Pogresivna je! Smrtonosna je!
Nisam je birala, sudbina mi je dodelila.
Pomozite mi da budem uz svoju decu, da stanem na noge i da se jednog dana probudim bez bola. Vratite mi osmeh na lice.
Lek postoji ali novca nemam.''