Šumadinac koji je zanat naučio od jednog Francuza, pravi čak 17 vrsta džema, a plan mu je da ove jeseni asortiman proširi na 25 vrsta. Specijalnost su mu džemovi od drenjina, divljih kupina, oskoruša, mušmula, a pokušaće da napravi i od bundeve i paradajza!
Đorđe Lazarević iz šumadijskog sela Čumić, kraj Kragujevca, kućni budžet dopunjava kuvanjem i prodajom domaćeg džema.
Za sada sprema 17 vrsta ove poslastice, a ove će jeseni, kako planira, imati 25 vrsta.
Specijalnost su mu džemovi od starog, skoro zaboravljenog voća poput drenjina, divljih kupina, oskoruša, mušmula a pokušaće i sa džemom od bundeva i paradajza.
Lazarević svoje džemove prodaje po celoj Srbiji, neki mu dolaze “na noge”, drugima džemove šalje poštom. Godišnje proizvede više od 5.000 tegli džema a zanat je učio od Francuza, koji je stručnjak za slatki namaz.
Đorđe kaže da bi domaća ekonomija ojačala kada bi se u gradovima jeli isključivo proizvodi iz gazdinstava domaćina u okruženju.
– Deca u našim obdaništima jedu industrijski džem, a u Šumadiji godišnje propadnu tone i tone voća.
Od njega može da se napravi zdrava poslastica bez ikakvog konzervansa. Isto je i sa lokalnim bolnicama, studentskim domovima i drugim ustanovama u kojima se sprema hrana.
Svi zaobilaze lokalne proizvođače, koji u svojim gazdinstvima imaju zdravu hranu – obrazlaže i opominje Lazarević.
Ovaj šumadijski domaćin ima 6,5 hektara voćnjaka. Gaji jabuke, šljive, višnje, breskve. Na 30 ari uzgaja mušmule. Takođe, sa suprugom Gordanom prikuplja divlje voće, poput drenjina, divljih kupina, jabuka, oskoruša… Od njih kuva džem.
– Ovo skoro zaboravljeno voće raste na svakom koraku u Šumadiji, a izuzetno je zdravo. Ono propada na proplancima. Naučio sam, da je greh hranu koju nam priroda tako darežljivo daje, bacati.
Novina u mojoj kolekciji je džem od mušmula. Neću ga opisivati, treba ga probati – dodaje Đorđe.
Izvor: Telegraf
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
