Slavica Božovic iz Kragujevca je poslednja Šumadinka koja ručno izrađuje narodnu nošnju. Četiri decenije šije muške i ženske jeleke od najfinijih materijala. Ovaj abadžijski zanat, nažalost, umire ali ona se ne predaje i čeka da se neko mlađi zainteresuje i nastavi da održava tradiciju.
Skoro deset godina je Slavica tražila majstore od kojih bi zanat učila, a finese je savladala samostalno. Pri izradi nošnji poštuje tradiciju.“Pridržavam se toga da pratim stare motive. Kada pronađem stari jelek, pogledam koja je to sara i pokušam da uradim slično tome”, kaže ona.
Nekada se stalež merio količinom utrošenog materijala za šivenje nošnje. “Po broju gajtana se merio stalež i bogatstvo kuće iz koje momak koji nosi nošnju dolazi. Što je veći broj gajtana, bila je bogatija kuća.
Ženski prsluk je jelek, a muski fermen. Nošnje su se nosile isključivo u svečanim prilikama i nisu su se prale, jer srma od vode potamni, a čoja izgubi prvobitni kvalitet. Slavica strogo vodi računa o odabiru tkanina. Ženski jelek se pravi od somota i veze se srmom, a muški od čoje i veze se svilenim koncem, takozvanom bucmom. Za izradu jednog prsluka potrebno je nedelju dana.
Davno su joj stari majstori rekli da ovaj zanat nije za ženu. Vremenom se i sama uverila da je to tačno.
“Ovaj posao je više za muškarca zbog vremena koje treba da se posveti ovome, s obzirom na to da žena ima mnogo drugih obaveza, ne ostaje joj mnogo vremena za ovakav rad”, objašnjava Slavica.
Za sada, niko se ozbiljno ne bavi opstankom starog abadžijskog zanata. “Postoje udruženja ali se ta udruženja bave svim i svačim. Nije tu samo narodna nošnja. Preovladao je dekupaž, slikanje na staklu i to zovu starim zanatima”, kaže ona.
Svaki motiv i zavijutak, Šumadinka Slavica Božović, s lakoćom i ljubavlju radi. Bez obzira na to što trenutno nema kome da ga prenese, abadžijski zanat održava živim svojevrsnim ručnim radom.
Izvor: B92
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
