Lekari kažu da sam medicinski fenomen. Do mog slučaja, u stručnim knjigama nije zabeleženo da je neko preživeo povrede mozga kakve sam ja imao. Valjda me je bog pogledao, procenio da sam dobar i da treba da se izvučem. Sada se borim za potpuni oporavak.
Ovako priča dvadesetjednogodišnji Stefan Jovanović, koji je 2013. bio maturant Politehničke škole u Kragujevcu. Te godine, 28. marta, u jutarnjim satima bejzbol palicom krvnički ga je pretukao Darko R. (22). Bio je ljubomoran što se njegova devojka druži sa Stefanom, pa ga je iznenada, s leđa, drvenom palicom više puta udario u potiljak.
Usled teških povreda lobanje i mozga Stefan je desetak dana bio na tankoj liniji između života i smrti. Prebrodio je tu prvu, najveću krizu iako ni doktori nisu verovali da će preživeti. No, usledilo je 120 dana duboke kome iz koje se, za mnoge neočekivano, probudio u avgustu 2013.
Međutim, posledice brutalnog prebijanja bile su velike. Stefan je dobio epilepsiju, leva strana tela mu je ostala zgrčena, na levom oku je jedva opažao svetlost, nije mogao da se kreće, da priča...
- Ponovo sam morao da učim da govorim, kao dete. Prolazio sam veoma bolne vežbe istezanja, iz ležećeg u sedeći položaj ustajao sam tek posle tri-četiri zamaha telom, ali sada je bolje. Moji roditelji su kuću pretvorili u teretanu. U svakoj prostoriji je neka sprava - profesionalna i improvizovana. Dižem tegove, vozim bicikl, neophodno mi je da nabijam snagu, pa svakodnevno vežbam. Doduše, ne mogu samostalno, pa mi majka namešta levu ruku i levu nogu pošto me još ne „slušaju“ - objašnjava Stefan.
- Prvo moraju da se otklone svi neurološki problemi koje ima, pa će tek onda lekari preći na lečenje vida laserom, koji sada ne smeju da koriste kako Stefanu ne bi izazvali epileptični napad. Idemo korak po korak. Nije dobro, a opet odlično je s obzirom na to da je bio tako blizu smrti - kaže Stefanova majka Mirjana.
Dok se Stefan bori za oporavak, Darko R. i njegov pomagač Nikola Š. služe zatvorsku kaznu. Darko R. osuđen je na 10 godina zbog ubistva u pokušaju, a Nikola na četiri godine iza rešetaka.
DRUGOVI GA ZABORAVILI
Malo me boli što su me drugovi zaboravili. S pojedinima sam nekada bio nerazdvojan, vozili smo motor, svakodnevno nešto prčkali oko mašina, drugovali i u školi i van nje. Kad sam se probudio iz kome, dolazili su, ali sve ređe... Sada niko ni da svrati iako prolaze pored moje kuće - razočarano priča Stefan.
OTAC: HVALA SVIMA KOJI SU NAM POMOGLI
Stefanova sudbina ganula je mnoge ljude širom regiona bivše Jugoslavije.
- Pomagali su nam svojim znanjem, savetom, a pre svega novčano. Jedna žena iz Bijelog Polja slala nam je meleme, a beogradski maseri Rade i Bojan Antić, njegov sin, godinu dana su besplatno podvrgavali Stefana tretmanu. Nemam toliko velike reči kojima bih im svima zahvalio - kaže Stefanov otac Nebojša.
Izvor: Kurir
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
