Zašto Kragujevčani ne vole svoj grad – KRAGUJEVAC? (FOTO)

 Ili, može da se pita i ovako: ko nam ne dozvoljava da ga volimo, da ga poštujemo, da brinemo o njemu?
A trebalo bi i da ga volimo, i da ga poštujemo i da brinemo o njemu. Jer mi, Kragujevčani nemamo drugog svog grada Kragujevca u kome živimo i, oni koji smo imali i imamo sreću, da čak i radimo u njemu.

Ne postoji u Evropi grad koji je na lepšem mestu, koji ima bogatu istoriju i kulturu. Ne, u Evropi ne postoji grad koji je kroz istoriju imao više i branitelja i osvajača. Ne, u Evropi ne postoji grad koji je više puta od Kragujevca rušen, bombardovan, pljačkan, mrcvaren, paljen, uništavan… I najduže bio, postao i ostao srpski. To jest bio i jeste grad zemlje Srbije.

I da mi sada ostavimo na časak istoriju, geografiju, sociologiju, demografiju, kulturologiju i koje ne sve nauke kad je naš Kragujevac u pitanju, da ostavimo… i da se vratimo pitanju s početka ovog teksta. A ono, da se podsetimo, glasi: ko to prisiljava nas, Kragujevčane da ne volimo svoj grad?

Ko to prisiljava građane (i građanke) Kragujevca da baš moraju tako masovno da ne poštuju pešačke prelaze? Da na deset metara od pešačkih prelaza, na mnogim mestima vidno označenim, lepo u belo ofarbanim, zaustavljaju saobraćaj i prelaze ulicu? Pa tako i stradavaju. Ko to prisiljava starije i stare građane, i ne samo njih, iako bi oni trebalo da su uzor, primer, da često prelaze ulicu na pešačkim prelazima ali na crveno?

Ko to prisiljava kragujevačke vozače da ne poštuju saobraćajne znakove, saobraćajnu signalizaciju, da se ne poštuju međusobno, da vozači vozila na točkovima ne poštuju vozila javnog prevoza, da ne poštuju pešake, da ne usporavaju pored škola? Ko prisiljava vozače da voze onim desnim trakama koje nisu za njih?

Ko prisiljava putnike koji čekaju na stanicama gradskog saobraćaja i puše, pa, kad naiđe vozilo, da moraju ugašene ili neugašene cigarete da bacaju po ulici ili trotoaru? Iako možda tu, na toj stanici (ne upotrebljavam reč „stajalište“) postoji žardinjera.

Ko prisiljava putnike da ne vole svoj gradski prevoz pa zbog toga neće da plaćaju svoju vožnju?
Ko prisiljava Kragujevčane da bacaju kese sa smećem gde stignu?
Ko prisiljava one građane ovoga grada koji mogu da plaćaju svoje komunalije a ne plaćaju, da vlasnici kojekakvih malih i srednjih preduzeća i razni mali trgovci ne izdaju račune, da ne plaćaju porez i ostale obaveze prema državi?
Ko to u Kragujevcu prisiljava na sitne i krupne prevare, na korupciju, na mito?
Ko nas to dakle prisiljava i ko to od nas traži da ne volimo svoj grad?

Pa ko je to onda ko nas prisiljava da ga ne volimo?

Pa, naravno, mi! Mi smo ti koji ne poštujemo saobraćaj u Kragujevcu, koji uneređujemo Kragujevac, koji bi da se vozimo džaba, koji ne plaćamo komunalije, koji ne plaćamo poreze, koji se bavimo korupcijom, mitom, koji krademo, pljačkamo…

Mi, njegovi građani, njegovi Kragujevčani, mi smo ti koji ga ne volimo. I koji ne znamo da drugog, lepšeg od ovoga nikad i nigde nećemo naći.