Hronična opstruktivna bolest pluća - iKragujevac


Vesti

U sredu, 18. novembra, obeležen je Svetski dan HOBP (hronične opstruktivne bolesti pluća) sa ciljem da se skrene pažnja na ovu bolest koja je progresivna, teška i neminovno dovodi do razvoja komplikacija, a bolesnici završavaju u respiratornoj jedinici sa veoma teškim posledicama. Krajnji stadijum ove bolesti je primena kiseonika u kućnim uslovima.

Na kraju, bolest se toliko raširi da zahteva primenu kiseonika i pacijenti imaju kod kuće koncentrator kiseonika koji im nadoknađuje nesposobnost pluća da obezbedi adekvatno dopremanje kiseonika. Namera je da pacijenti ne dođu u taj stadijum ili da se bar odloži trenutak kada je neophodna ta terapija. Zbog toga se organizuju akcije ovog tipa. S druge strane i karcinom pluća kod nas je u porastu.

- Mi imamo povećanje broja obolelih od karcinoma pluća, ma šta da je razlog. Bilo je i bombardovanja, zagađanja, rada u lošim profesionalnim uslovima... Brojni su faktori razika za nastanak malignih bolesti. Uglavnom, veliki je procenat obolelih, dva-tri puta ih je više u poslednjih nekoliko godina, kaže pofesor dr Zorica Lazić, direktorka Klinike za pulmologiju u Kliničkom centru Kragujevac.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je bolest koja beleži porast poslednjih godina u svetu upravo zbog toga što je povećan i broj faktora rizika za njen nastanak. Učestalost ove bolesti varira od osam do 10 procenata u pojedinim zemljama.
Ova bolest je, inače, hronična. Glavni faktor rizika za njen nastanak je pušenje. Iako je kampanja protiv pušenja urodila plodom, objašnjava naša sagovornica, i broj pušača je smanjen, broj obolelih nije smanjen, što govori da postoji neki drugi faktor rizika za nastanak ove bolesi. To su faktori spoljašnje sredine, aerozagađenje u unutrašnjoj sredini. Zabeleženo je kod osoba koje koriste ugalj i drva za zagrevanje stanova i kuvanje da su organske materije nastale njihovim sagorevanjem takođe štetni činioci za nastanak ove bolesti.
Tu je i genetska predispozicija, odnosno česte respiratorne infekcije u detinjstvu, kao i nizak socio-ekonomski položaj stanovnika. Sve su to faktori rizika koji doprinose razvoju ove bolesti, ali je ipak pušenje najznačajniji faktor. Na početku se pojavljuje kašalj, iskašljavanje i zamor. Međutim, svi pušači koji kašlju to zanemaruju kao simptom smatrajući da je kašalj posledica pušenja, što definitivno i jeste, ali je to prvi simptom bolesti. I oni te prve simptome ignorišu tako da se bolest dijagnostikuje veoma kasno, odnosno kada je već 50 procenata plućne funkcije nepovratno izgubljeno. Bolest je hronična i progresivna. To znači da iz godine u godinu disajna cev postaje sve uža i uža. Mi možemo da utičemo na početku i da usporimo dalje sužavanje pravovremenim lečenjem. Lečenjem ćemo samo usporiti razvoj i progresiju bolesi, ali nikako se ne može uticati da se vrati na početak. Što je izgubljeno- trajno je izgubljeno. Zbog toga je jako bitno da se bolest otkrije na vreme, dijagnistikuje i započene sa terapijom.
Prvi simptomi bolesti su kašalj, iskašljavanje, a kod nekih samo zamor, što ume da zavara. Postoje različiti fenotipovi, odnosno različite podgrupe. Pokazalo se da ne reaguju svi pacijenti podjednako na odgovarajuće lekove, pa su se ta istraživanja usmerila i u analizi pojedinih podgrupa ili fenotipova te bolesti. Postoje pacijenti koji se samo zamaraju. To je, na primer, efizemski tip. Drugi samo kašlju i iskašljavaju, pa je kod njih druga terapija, treći imaju uz HOBP i bronhiektaziju, opet neki drugi imaju astmu i HOBP. To je danas neka nova formulacija gde istovremeno postoji i hronična opstruktivna bolest pluća i bronhijalna astma i to se zove – Akos sindrom ili sindrom preklapanja gde pacijenti istovremeno imaju i jednu i drugu bolest.
- Mi smo u svakodnevnom radu to viđali, pa smo vrlo često imali dilemu gde pacijenta svrstati, da li ima ASU ili ima HOBP, jer to su bolesti koje imaju dosta zajedničkog, ali se i razlikuju. Međutim, sada je i to prepoznato, pa se to definiše kao AKOS sindrom sa karakteristikama i jedne i druge bolesti, objašnjava dr Lazić, dodajući da su jasno dati kriterijumi za dijagnozu tog sindroma.

Važan dokument je GOLD koji je evropska grupa eksperata napravila i tu su data precizna uputstva za dijagnostiku i lečenje HOBP-a, a napravljena je i preporuku za AKOS, bolest koja ima karakteristike i astme i HOBP-a.

Kad pacijent ima simptome i faktore rizika i dođe na pregled osnova za dijagnozu je spirometrija. Ta metoda meri kakve su disajne cevi, da li su disajni putevi suženi i koliko. Posle spirometrije neophodno je da se uradi test reverzibilnosti – pacijentu se daje lek koji treba da proširi disajne puteve. Ako posle pola sata od uzimanja inhalicaje (bronhodilatatora) disajni putevi ne poprave značajno ukazuje na postojanje HOBP-a.
Oni koji imaju početni oblik bolesti drugačije se leče od onih sa krajnjim stadijumom bolesti.
- Danas se dosta insistira i vodi se velika borba da se nepotrebno ne troše lekovi. Pokazalo se da se neki pacijenti prelečuju, da dobijaju više lekova nego što treba, a da drugi ne dobiju sve ono što je potrebno. Lekivi koji se danas korste za lečenje HOBP-a su svi raspoloživi na našem tržištu, međutim, problem je što pacijenti to ne mogu da kupe. Participacija je jako velika. Participacija za jednu fiksnu kombinaciju lekova iznosi 3.000-4.000 dinara mesečno i to je jako skupo za naše pacijente, tvrdi dr Lazić.
Mnogi pacijenti to ne mogu da priušte i najveći broj njihovih bolesika se i ne leči, ne uzima terapiju. Oni se, po nekim analizama potrošnje lekova, u toku godine leče samo tri do četiri meseca. To je i razlog čestim pogoršanjima i bolničkim lečenjima, a svako pogoršanje značajno ubrzava smrtni ishod!
Kod pacijenata koji imaju više od dva-tri pogoršanja godišnje preživljavanje za pet godina je veoma malo – negde do 30 procenata. Zbog toga je cilj, naglašava dr Lazić, da se pacijenti adekvatno leče.
- Mi smo se dogovorili na našim pulmonološkim sastancima da sa svakog sastanka krene apel da se razmotri mogućnost da se ti pacijenti oslobode plaćanja. Ja sam u republičkoj komisiji za respiratorni sistem i mi svaki put pokušavamo da ubedimo Vladu i one koji o tome odlučuju da se ti pacijenti potpuno oslobode plaćanja participacije i da ti lekovi im budu dostupni, objašnjava dr Lazić.
Ona smatra da bi trebalo da se konačno sedne i napravi farmakoekonomska analiza. Jer ti pacijenti su jeftiniji po državu ukoliko bi imali redovnu terapiju i redovno lečenje. Ovo je zaključak svih stručnih sastanaka o lečenju pulmoloških bolesnika.
U cilju prevencije profesorka dr Lazić preporučuje da se prestane s pušenjem i obavezno vakciniše protiv virusa gripa.

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu