Na današnji dan 1941. godine žvrljane su poruke drhtavim rukama na đačkim knjižicama, ličnim kartama i poleđinama koverata. Pisali su ih ljudi znajući da će to biti poslednji pozdrav koji nikada neće moći da izgovore voljenima.
"Na ovom mestu upisaće se eventualne promene", iskucao je neko u đačkoj knjižici dečaka sa slike. Neko ko nije ni slutio da će ta eventualna promena biti smrt.
Znajući da će ga čizme stranih vojnika odvesti na streljanje, momak je običnom olovkom jedino stigao da napiše "Dragi mama i tata, poslednji put".
Muzej u Kragujevcu čuva na desetine takvih pozdrava. Jedan pripada Radoslavu Simiću.
"Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez mene" napisao je čovek, verovatno svojoj ćerkici.
Opraštala su se deca od roditelja, rastajali su se roditelji od dece. Jedan očajan otac stigao je jedino ovo da poruči mališanima:
"Miro, poljubi decu umesto mene. Slušajte mamu deco i čuvajte se. Zbogom zauvek, vaš tata Laza".
Teško je poverovati da je ovakvo zverstvo ljudsko biće moglo da počini drugome.
Još je teže ako znamo da je to učinjeno najmanje 2.400 puta. Toliko je bilo ubijenih. Pre 74 godine streljački vod bez milosti ubio je 40 dece mlađe od 15 godina, ubijen je i 261 srednjoškolac.
foto: Muzej 21. oktobar
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
