Naučno-istraživačkim organizacijama u Srbiji koje su učestvovale u javnom pozivu za finansiranje projekta u okviru Programa formiranja i razvoja inovacionih inkubatora danas su u Vladi Srbije dodeljeni ugovori.
Ukupno je dodeljeno 14 ugovora predstavnicima NIO u Srbiji, od kojih su osam iz Beograda, i po jedna organizacija iz Novog Sada, Leskovca, Kraljeva, Niša, Čačka i Kragujevca.
Za ovu namenu fakultetima, univerzitetima i institutima u Srbiji je obezbeđeno ukupno 60 miliona dinara.
Ugovore je predstavnicima NIO uručila ministarka nauke tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.
Sredstva za formiranje i razvoj inovacionih inkubatora su dobili i institut Biosens u Novom Sadu, Mašinski i Tehnološki fakulteti iz Niša, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu i Fakultet tehničkih nauka u Čačku.
Ministarka Begović je, nakon uručenja ugovora, kazala da se u Srbiji jako dugo radi na razvoju modela da se pojačaju aktivnosti u okviru fakulteta, odnosno naučnih instituta, kako bi dobili povećani broj start-ap kompanija.
Ona je navela da je Srbija u prethodnom periodu dosta uradila na razvoju inovacione delatnosti odnosno transferu tehnologija, naglašavajući da jedan od bitnih elemenata tog sistema predstavljaju naučno-tehnološki parkovi (NTP), kojih trenutno ima četiri u zemlji i u čiju je izgradnju i infrastrukturu do sada uloženo skoro 55 miliona evra.
„Dobar znak je da su postojeći NTP već prezasićeni kompanijama i da im je potrebno proširenje, tako da smo u septembru ove godine već raspisali konkurs za proširenje tih parkova u Nišu i Čačku, a gradiće se i novi u Kruševcu. Proširenje i NTP Beograd i Novi Sad znači da nam startap zajednica raste“, kazala je ona.
Prema njenim rečima, cilj ministarstva je da se umreže svi elementi i da se dođe do najudaljenijeg naučnika i innovatora i da im se pruži jedan ekosistem koji će im pomoći da razvijaju svoje ideje.
„Zato smo ove godine otvorili i program podizanja kapaciteta regionalnih inovacionih startap centara jer smo shvatili, s obzirom da se oni nalaze u sredinama gde nema univerziteta i naučnih instituta da moramo da ih povežemo sa infrastrukturom koja postoji danas u Srbiji, a to su NTP.
To je sad jedna ozbiljna mreža i ti startap i inovacioni centri dobiće i mentorsku podršku, a to znači šansu da i ideje iz manjih sredina završe na kraju na nađem ili nekom međunarodnom tržištu“, naglasila je ministarka.
Begovićeva je precizirala da je u okviru toga podržano 23 regionalna centra.
Ona je navela i da je Fond za inovacionu delatnost glavni izvor finansiranja inovativnih aktivnosti, podsećajući da je od 2011. skoro 80 miliona evra prošlo kroz ovaj fond kao mehanizam pomoći razvoju inovativne delatnosti.
Jelena Begović je naglasila da Srbija ima kvalitetnu nauku, što se ogleda i u podatku da je Beogradski univerzitet između 300. i 400. pozicije na šangajskoj listi, ali i po produkciji i kvalitetu publikacija gde mi možemo se rangiramo između 100. i 200. mesta.
„Nama fali transfer tehnologije. Mi moramo da naučimo da prepoznamo dobru ideju, ali i ljude koji imaju taj preduzetnički duh i da im damo podršku, da ih zadržimo kod nas.
Moramo da napravimo neku našu mrežu i da sve ove potencijale koje imamo u naučnoj zajednici, a zaista je imamo, iskoristimo na najbolji mogući način i za razvoj ekonomije, društva, kao i tehnološki napredak čitave Srbije“, naglasila je ona.
Begovićeva je navela i podatak da Srbija ima 19.766 istraživača i 68 NIO, a to je kako je naglasila dovoljna kritična masa i da će ukoliko se umreže sa svim segmentima inovacione delatnosti koje postoje u Srbiji,rezultat jako brzo doći.
„Velika je odgovornost na direktorima, dekanima i menadžmentu instituta, odnosno fakulteta koji su sada dobili priliku.
Ukoliko oni to sprovedu u svojoj naučnoj istraživačkoj organizaciji, iako nije lako, verujem da ćemo moći da napravimo centralne tačke oko kojih ćemo se okupljati i u nekoj sledećoj fazi, možda i praviti veće centre od pojedinačnih centara kako bi mladim generacijama koje imaju mnogo razvijen preduzetnički duh dali tu šansu od samog početka da nađu svoje mesto u ovom sistemu“, dodala je ona.
Prodekan za naučno-istraživački rad fakulteta za mašinstvo i graževinarstvo u Kraljevu Milan Bižić kazao je da je ovaj projekt o finansiranju inovacionih inkubatora veoma značajan za fakultet u Kraljevu koji je relativno mali, ali ima značajne naučno-istraživačke rezultate.
„Ovaj projekt izuzetno je značajan i za sam grad Kraljevo, koji do sada nije imao instituciju iz oblasti inovacionih ekosistema.
Kraljevo svakako to zaslužuje i nadam se da je ovaj projekt samo početak, odnosno uvod u dalji razvoj ove oblasti u samom gradu“, naglasio je on.
Bižić je istakao i da očekuje da će se kroz formiranje ovog inovacionog inkubatora na fakultetu u Kraljevu, ali i uz još niz drugih uslova na kojima treba ozbiljno raditi, dati jedan značajan doprinos sprečavanju odlazaka radne snage iz Kraljeva
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
