KG: Nepravedno zapostavljeni um zadužen za razvoj Kragujevca - iKragujevac


Vesti

    Atanasije Nikolić jeste jedan od osnivača Društva srpske slovesnosti, čiji je naslednik Srpska akademija nauka i umetnosti. Njegova zanimanja bila su veoma raznolika I nespojiva, a obuhvatala su: crtanje, „zemljomerije”, inženjerstvo, poljoprivredu. Kao posebno dobar crtač, u Novom Sadu 1824. godine otvara privatnu školu crtanja, matematiku, pozorišnu umetnost, bavi se kartografskim poslovima, a umeće koristi i u više umetničke svrhe kada izrađuje pečat Liceja u Kragujevcu.

    Atanasije piše prve udžbenike iz oblasti matematike I tehnike, gradi velike melioracione kanale u Bačkoj, drumove, brane, nasipe. Piše drame, glumi u predstavama, sa Sterijom osniva prvo beogradsko stalno pozorište, Teatar na Đumruku. Bavio se I zanatima I poljoprivredom, piše o poljoprivredi, iz Austrije i Mađarske donosi razne sorte voća, osniva prvu poljoprivrednu školu u Topčideru, upošljava zatvorenike na poljoprivrednom dobru, otvara prvu fabriku sukna. Nakon svega toga, okreće se drugim delatnostima, izliva prvi top i osniva prvu fabriku municije u Beogradu i topolivnicu u Kragujevcu. Napisao prvi policijski zakonik, uredio poštanski saobraćaj, prvi proslavio Svetog Savu kao školsku slavu. Podeljenamišljenja roditelja dovela su Atanasija na raskrnicu. Da lI ce biti zanatlija ili naučnik. Prevagnula je želja njegove majke i završava gimnaziju u Sremskim Karlovcima, a uz pomoć ujaka, trgovca Marka Despotovića, odlazi da studira filozofske nauke u Đuru. Studije prava koje je završio nisu ga toliko interesovale I počinje da se vraća matematici I zemljomeriji. Odlazi u Beč kako bi usavršio tehničke nauke u tamošnjoj Artiljerijskoj školi. Atanasije se zabavljao vežbama sa topovima: gađa, gradi baterije, vezuje fašine. Kako u vojnoj službi nisu napredovali najuporniji, već oni sa dobrim poreklom i vezama, napušta Beč i u Novom Sadu otvara privatnu školu crtanja. Nikolićeva škola dobiće dozvolu da postane javna, ali će postavku za javnog učitelja zaustaviti odluka senatora Novosadskog magistrata koji se protivi da pravoslavac predaje crtanje rimokatoličkoj deci .Atanasije i ovog puta napušta svoje želja I odlazi ka novom cilju. U Pešti završava školu inženjera 1829. godine i biva određen za inženjera Bačke varmeđe. Počeo je da pravi melioracione kanale, brane, nasipe i već je uveren da će biti postavljen za redovnog inženjera sa mesečnom platom. Sudbina mu opet nameće isto što se desilo I u Artiljerijskoj školi: imenovanje dobija kandidat sa preporukom jačih ljudi, a ne onaj koji se radom dokazao. Atanasije Nikolić prihvata poziv Petra Čarnojevića da bude upravnik njegovog imanja. Kao inženjer dobija pismo od Dimitrija Isajlovića, člana Popečiteljstva prosvete, koji ga poziva u Srbiju da bude profesor matematike u nedavno osnovanom Liceju u Kragujevcu. Novi skromni profesor koji je postavljen i za rektora Liceja, donosi u Kragujevac i prvi udžbenik iz algebre koji je napisao pripremajući se za početak školske godine. Za pomenuti udžbenik I sam priznaje da je preterao u prevođenju latinskih izraza za simbole, matematičke formule napisani ćirilicom. Za Nikolića škola je bila sveto mesto. Učenici kragujevačkog Liceja imali su profesora koji je pored časova algebre, trigonometrije, crtanja, geometrije držati i dodatnu nastavu kako bi poboljšao njihovo slabo znanje matematike. Uz predanost, međutim, išla je i strogost. Imajući u vidu da disciplina nije svetlija strana novom Liceju, umesto pozdravnog govora, Atanasije je uzvikivao: „Stoj! Stoj! Stoj! Jer mesto na kojem stojiš sveto je”. Obaveze koje je imao nisu ga sputavale da uveče obilazi đake kako bi proverio čime se zanimaju kad nisu u školi I bio je zadovoljan manjkom posla kafedžija,odnosno učenjem polaznika Liceja. Uveo školsko zvono koje je označavalo početak i kraj časova, izradio pečat Liceja, uvodi i proslavljanje školskog patrona Svetog Save. Po završetku školske godine, profesori biraju drugog kandidata za mesto rektora, a Atanasije Nikolić odlazi u Beograd. Njegov pedagoški rad se ipak nastavlja. Veću disciplinu uvešće u poljoprivrednoj školi. Kada su prvi đaci stigli u Zemljodelsku školu u Topčideru u maju 1853. godine, na poljoprivrednom dobru koje su već obrađivali zatvorenici bilo je raznih sorti žita, vrste vinove loze, razne sorte jabuka i krušaka, Veliki broj krava i bikova, konja, svinja. Učenicima je obezbedio uslove za dobru praktičnu nastavu, ali i odeću, obuću, knjige, dva obroka, mastilo i hartije. Zaduženje učenika bilo je da naredne dve godine pomno uče o zemljoradnji, vinogradarstvu, pčelarstvu, šumarstvu, „svilodeljstvu i skotovodstvu”. Učenici se osposobljavaju za rad sa plugom I puškom. Nikolić je uveo razna takmičenja u kalemljenju voćaka, učenje o hranjenju svilenih buba, imali su obavezne egzercire, učili gađanje i rukovanje puškom. Osim profesorskog posla, Atanasije Nikolić dobija I neke poverljive zadatke diplomatskih misija i sastaje se sa predstavnicima Francuskei Rusije gde zastupa svoju vladu, učestvuje u određivanju položaja topova i osiguravanju granice od mađarskog napada u vreme bune u Vojvodini 1848. godine. Pookončanju Svetoandrejske skupštine, kada je Aleksandar Karađorđević abdicirao, Atanasije Nikolić napustio je Srbiju. Sa 57 godina odlazi u Novi Sad i nudi usluge geometra.
   Atanasije Nikolić biva pomilovan po dolasku na vlast Mihaila Obrenovića, kada mu se određuje penzija i kada ponovo dolazi u Beograd 1861. godine. Tu ga očekuje jedan zadatak I to da iz Rusije tajno preveze u Srbiju tovar od 60.000 pušaka. Uspeh ove misije bio je veći što je Atanasije prevlačeći toliko oružje, izvukao živu glavu, a zemlju obogatio za 30.000 pušaka koje su donošene u Srbiju od početka decembra do kraja januara sa bugarske granice. Razvoj ovako raznolikih zanata I nauka okončao je 28. 06. 1882, kada je I preminuo u Beogradu.
 

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu