Srećan Uskrs!

Vaskrs je praznik nad praznicima koji je osnova novozavetne propovedi i vere u spasenje. Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju.

Vaskrsenje Hristovo, pored srpske, danas obeležavaju ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan deo Eskima koji žive na Aljasci.

Na Vaskrs, u nedelju ujutro, sa svih pravoslavnih tornjeva, dugo se oglašavaju sva zvona, najavljujući veliki praznik. Svečano obučeni, s nečim novim na sebi, ljudi odlaze u crkvu na svetu vaskršnju službu.

Nakon službe, po povratku kući, veselje za svečanom trpezom počinje deljenjem uskršnjih, šarenih jaja i zabavnim takmičenjem u kojem se svi nadmeću, čije je jaje najjače. Razbijena jaja pripadaju pobedniku. Ovim svečanim obedom prestaje uskršnji post, a običaj je da se „omrsi“ prvo uskršnjim jajetom.

Na Uskršnje jutro, deca se umivaju u vodi u kojoj je stajalo crveno ofarbano jaje, a potom se njime i protrljaju po licu, da bi bila zdrava i rumena.

Usrkršnje jaje je simbol i očiglednost vaskrsenja. Ono pokazuje kako od neživog nastaje život, jer jaje samo po sebi nije živo, ali kada se stavi pod kokošku, pod uticajem toplote nastaje život, rađa se pile koje svojom snagom razbija ljusku („otvara grob“) i izlazi na svet, kao što je Isus svoje mrtvo telo oživeo i iz groba ustao.

U narodu je uobičajen pozdrav „Hristos vaskrese“, a odgovor na pozdrav je „Vaistinu vaskrese“, a tako se pozdravlja sve do Spasovdana.