Koristeći maloletnu decu u Kragujevcu se redovno prosjačenjem bavi 15 porodica, koje su u sistemu socijalne zaštite, dok se u ostalim opštinama Šumadije, osobe koje prose pojavljuju samo u vreme verskih praznika i raznih manifestacija, i to iz drugih gradova Srbije, najčešće južnih.
Reč je o podacima do kojih su, tokom četvoromesečnog istraživanja, došle dve kragujevačke navladine organizacije "Milenijum" i "Roma centar" radeći, uz podršku misije OEBS-a u Srbiji, na projektu pod nazivom "Sistematska podrška deci ulice u Šumadijskom regionu".
"Uglavnom se okupljaju u centru gradu, pešačkoj zoni, kada su aktuelne bašte kafića, ispred crkve kada su verski praznici, oko velikih supermarketa i slično", rekao je predsednik NVO "Milenijum" Vladimir Paunović.
Prema njegovim rečima, većina porodica su raseljena lica sa Kosova i Metohije, registrovana u Centru za socijalni rad, koja mesečno dobijaju određena materijalna sredstva.
"Uglavnom se radi o samohranim majkama, koje zloupotrebljavaju maloletnu decu, i u njihovim intervjuima se kao zaključak pokazalo to, da iza njih stoji neki muškarac, partner, venčani ili nevenčani, koji ne radi, od koga se plaše i koji je organizator prosjačenja", rekao je Paunović.
Na predstavljanju rezultata istraživanja čulo se i da porodice koje prose, zajedno sa socijalnim primanjima i prosjačenjem, mesečno "zarade" od 40.000 do 50.000 dinara.
"Pretpostavljali smo da je reč o osobama koje su van sistema socijalne zaštite, međutim naši istraživači koji su se bavili tim problemima, došli su do podataka da su svi oni uključeni u sistem pružanja socijalnih usluga i da po tom osnovu ostvaruju izvesna materijalna sredstava", rekla je saradnik na projektu psiholog Valentina Grbić.
Organizatori istraživanja rekli su i da su na terenu videli elemente organizovanog prosjačenja, odnosno da decu koja prose prati i štiti punoletna muška osoba, a koja im, potom, uzima novac koji su dobili prosjačenjem.
Paunović je rekao da postoji i takozvani sekundarni vid prosjačenja, odnosno pranje šoferšajbni na automobilima i dodao da deca koja to rade ne vide kao prosjačenje, već kao pružanje usluga.
"U najvećem broju slučajeva na terenu smo videli da oni zaista pružaju uslugu, a u nešto manjem broju da traže novac, što znači da i ovo možemo nazvati prosjačenjem", rekao je Paunović.
On je naveo i da ima informacija da postoje kuće u prigradskim naseljima Kragujevca odakle porodice organizovano taksi prevozom dolaze u grad da prose, ali da te kuće, kako je rekao, iz bezbednosnih razloga, nisu uspeli da lociraju.
Krajnji cilj istraživanja je da se sagleda situacija na terenu i da se sačini dokument koji bi mogao poslužiti lokalnim samoupravama, predstavnicima institucija i nevladinih organizacija, kako bi zajednički pokušali da reše taj problem, kojim se, kako se čulo, sistematski do sada niko nije bavio.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
