Deset godina od smrti Minimaksa

Rođen je u selu Lipnica nadomak Kragujevca u vreme tadašnje Kraljevine Jugoslavije, a u njemu je završio osnovnu i srednju školu da bi zatim upisao Pravni fakultet u Beogradu. Ipak, fakultet nije završio, ali ga to nije sprečio da postigne velike uspehe u životu. Sa 22 godine počeo je da radi u listu "Jež", a vrlo brzo posle toga prešao je na Radio Beograd gde se proslavio kao voditelj programa "Minimaks".

Ovaj program emitovao se svake subote u periodu sedamdesetih i vodio se politikom "minimum govora, maksimum muzike" odakle je i potekao naziv "Minimaks", a kasnije i nadimak Milovana Ilića. Može se reći da je Minimaks bio među prvim nekonvencionalnim voditeljima, pa je u svoje obraćanje slušaocima i najavu programa često ubacivao šale i doskočice koje su vrlo brzo postale njegov zaštitni znak. Dvadeset i dve godine vodio je emisije "Sutra u petak" i "Tačno u podne" i postigao velike uspehe, a nakon što su one ukinute prelazi na Radio-televiziju Srbije gde postaje voditelj emisije "Od glave do pete".

1990. godine počeo je da radi na televiziji "Politika" gde je vodio emisiju zabavnog karaktera koja se zvala "Minimaksovizija", zatim je za televiziju "Pink" i "Palma" radio nekoliko emisija, od kojih su sve imale specifične nazive: "Minimaksovizija", "Maksovizija", "Nedelja kod Minimaksa" i "Fonto". Upravo u jednoj od njih predstavio je današnju balkansku zvezdu Lepu Brenu, koja ni dan danas nije zaboravila svog velikog prijatelja:"Mića Minimaks je bio preteča svega onoga što danas zovemo estradno novinarstvo. Čovek koji je pre svih ostalih znao i šta su odnosi s javnošću i umeo da oseti ko je predodređen za uspeh u šou-biznisu. Njega su voleli svi", rekla je Brena, prenosi Kurir.

U njegovim emisijama gostovali su zajedno političari, umetnici, estradne ličnosti, što je bila novina za ono vreme. Minimaks je otkrivao i medijski promovisao mnoge pevače: Lepu Brenu, Daru Bubamaru, Jami, Vendi, "Rokere s Moravu", Djordja Balaševića, Ramba Amadeusa… Mnogima je smislio umetničko ime, a za svako gostovanje pomno se pripremao. Svoju karijeru upotpunio je i pisanjem, pa je objavio sedam knjiga aforizama i dve knjige poezije. Van novinarske karijere živeo je ispunjen život. Imao je suprugu Biljanu i sa njom sina Vladimira i ćerku Anu, a iz prvog braka imao je sina Igora.

Bio je dobar prijatelj sa mnogim estradnim kolegama, a kada se razboleo, Kemal Monteno i Arsen Dedić su se pobrinuli da mu obezbede mesto u bolnici u Padovi. Vlasnik "Pink" televizije Željko Mitrović je platio sve troškove komplikovane operacije, ali Minimaksu nije bilo spasa. Njegov život okončan je posle duge i teške bolesti. Krajem 2004. godine presađena mu je jetra, ali transplantacija nije mogla dugo da mu produži život. 9. februara 2005. godine preminuo je na Univerzitetskoj klinici u Padovi.