Investiranje u energetiku

„Ako govorimo o malim hidroelektranama, energetskom sporazumu sa Italijanima, potpisanom memorandumu sa nemačkom kompanijom RVE za termoelektranu 'Nikola Tesla B3' o 2013. može da se govori kao o godini u kojoj će biti dogovoreno miijardu evra investicija”, kazala je ministarka.

Mihajlović je kazala da su priotiteti u elektroenergetici izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica”, na Limu, koja treba da obezbedi da Srbija ima dovoljno struje u vreme najveće potrošnje, i otvaranje rudnika uglja i izgradnja teremoelektrane Štavalj, kod Sjenice.

„Očekujem da već u prvom kvartalu 2013. imamo razgovore sa potencijalnim investitorirma”, kazala je ministarka i dodala da će se razgovarati sa svima koji žele da učestvuju u korišćenju potencijala obnovljivih izvora energije.

Ministarstvo će tokom januara, u saradnji sa opštinama, najavila je Mihajlović, raspisati javni poziv za zainteresovane investitore koji žele da grade male hidroelektrane.

„To je prvi put da se javno, transparentno i pregledno pojave sve lokacije koje su slobodne i da oni koji su zainteresovani na isti takav način dođu do energetskih dozvola”, ocenila je ona.

Kako je precizirala, po informacijama opština, investitorima će biti ponuđeno 140 lokacija za izgradnju, a kada budu istražene i druge lokacije, biće objavljeni novi javni pozivi za dodelu energetskih dozovla.

Mihajlović je kazala da će Ministarstvo ove godine raditi na skraćenju procedure i smanjenju broja dozvola - sa oko 27, na pet do sedam potrebnih za izgradnju.

„Osnovni prioriteti rada Ministarstva energetike, razvoja i zastite životne sredine u 2013. godini biće povećaje energetske efikasnosti, izgradnja novih infrastukturnih objekata i iskorišćenje potencijala obnovljivih izvora energije”, navela je ona.

Mihajlović je dodala da je Ministarstvo energetike predstavilo projekte koji su u toku ili su u planu, vrednsoti sedam milijardi evra.

„Nije moguće u jednoj godini imati takav ulaz investicija u energetiku, ali je moguće početi. Realizacija planiranih investicija u energetici od sedam milijardi evra može se očekivati u periodu od pet do sedam godina”, procenila je ona.

Mihajlović je kazala da je pripremljen zakon o međunarodnom gaspovodu za ruski gas „Južni tok” i dostavljen Vladi. Početak izgradnje tog gasovoda u Srbiji se očkuje početkom ove godine.

„Ono što je značajno je da se što pre krene, ne samo u Srbiji, a u Rusiji je već počela.... to znači da za tri do četiri godine možemo da očekujemo i drugi pravac dotoka gasa”, rekala je ona.

Mihajlović je kazala da će ugovor o izgradnji dvosmernog gasovoda - interkonekcije između između Srbije i Bugarske, omogućiti Srbiji da bude energetski bezbedna.

„Ne samo da dobijamo još jedan put snabdevanja, već i još jednog snabdevača, jer kroz gasovod Niš-Dimotrovgrad treba da dolazi azerbejdžanski gas, a ne ruski”, rekla je ministarka.

To je za Srbiju dobro, ocenila je, i znači da će transportni troškovi biti niži od sadašnjeg, kroz Mađarsku, koji je za sada jedini za snabdevanja Srbije gasom. Ti troškovi sada iznose 40 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Mihajlović je podsetila da u Ministarstvu energetike funkcioniše tim za borbu protiv kriminala i korupcije: „Pripremaju se predmeti iz oblasti energetika, ali i zaštite životne sredine i pred kraj prvog kvartala 2013. predstavićemo sve urađene predmete i predati ih tužilaštvu”, kazala je ona.

Mihajlovićeva nije želela da iznese više podatakao o slučajevima korupcije i kriminala koji se istražuju, ali je kazala da se radi o „velikim stvarima” u elektroenergetici, gasu i drugim oblastima energetike, i u oblasti zaštite od zagađenja.
„Svi predmeti će u jednom trenutku biti predstavljeni, javnost će s tim biti upoznata koliko je moguće, a obrađeni predmeti biće predati tužilaštvu”, zaključila je ministarka Mihajlović.