Prepoznatljivost kragujevačke kulturne scene

Svaki uspeh kragujevačkih kulturnih pregalaca predstavlja doprinos u kreiranju prepoznatljive kulturne scene grada Kragujevca. Uveren sam da smo uspeli da kreiramo lep ambijent i stvaralački duh koji se oseća u svim ustanovama kulture o čemu svedoče i rezultati i pozitivno podsticajno okruženje. Knjaževsko -srpski teatar posle 30 godina pobedio je na prestižnom pozorišnom festivalu „Joakim Vujić“. Nagrada na festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu svedoči da vodi promišljenu teatarsku produkciju, rekao je Bjeletić. Navikli smo da nas Dečije pozorište obraduje ostvarenjima na domaćoj i međunarodnoj sceni, a ove godine osvojilo je dvocifren broj nagrada na značajnim festivalima.

Centar za negovanje tradicionalne kulture Abrašević posle skoro decenije postao je državni prvak. Ustanova kulture Koraci u izdavačkoj delatnosti napravila je određene pomake. Bjeletić se posebno osvrnuo na Dom omladine koji, iako nema takmičarskih rezultata, učinio možda i vrednije u ovom trenutku, a to je razvoj publike. Pre tri godine broj posetilaca u Domu omladine na godišnjem nivou bio je od 500 do 700, prošle godine taj broj je bio 9000, a ove preko 20 000, što znači da smo kao grad i ustanova okrenuti ka mladima. Ubeđen sam da je kulturna scena grada Kragujevca oživljena, vitalnija nego što je bila, zaključio je Bjeletić i zahvalio se direktorima ustanova kulture na produktivnoj saradnji i uspesima i poželeo im da u narednom periodu budu jednako uspešni. Bjeletić je podsetio da grad Kragujevac od strane Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka ustanova kulture označen kao primer dobre prakse na mnogim poljima kulturnog delovanja, od programa koje organizuju ustanove kulture, preko broja posetilaca i kulturnih događaja organizovanih institucionalno ili kroz konkurs.

Direktor Đorđe Đoković je rekao da Dom omladine najveći broj posetilaca ima na koncertima. On je podsetio na dva nova muzička festivala Šumadijski bluz i džez i Kragujevački festival uličnih svirača kao i na festival Profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija „BAŠ teatar“. Ove godine je još jedan novi muzički festival tribute bedova „Tribute Fest“ bio veoma posećen. U partnerstvu sa Studentskim kulturnim centrom nova manifestacija je „Jazz Monday“ u okviru koje svakog drugog ponedeljka u Domu omladine imamo džez svirke. Od naredne godine planiramo da jedan ponedeljak u mesecu bude rezervisan za pobedničke fotografije kragujevačkog foto kluba a drugi za književne večeri. Kinoteka koju utorkom realizujemo već dve godine, svakog meseca posvećena je drugom reditelju i ove godine bila je duplo posećenija od prethodne. Sreda je od prošle godine rezervisana za predstave novoosnovanog Savremenog pozorišta u Kragujevcu koje je priredilo dve premijere. Četvrtkom se predstavlja naša škola moderne muzike „Oktava“, petkom i subotom su koncerti, kao i predstave Dečije pozorišne radionice i Dramskog studija. Osluškujući želje mladih i na njihovu inicijativu održavaju se tematske večeri na kojima oni slikaju, puštaju željenu muziku i filmske projekcije. Posle mnogo godina oživela je i Kafe galerija Doma omladine koju tokom čitavog dana posećuju mladi i informišu se o programima koje organizujemo, naveo je Đoković.

Centar za negovanje tradicionalne kulture Abrašević devet puta osvojio je plaketu Republičke smotre folklora Saveza amatera Srbije, što je u zemlji koja ima mnogo kulturno-umetničkih društava izuzetno značajno i čini ga, kako Marko Lazović, umetnički direktor Centra ističe, „najprofesionalnijim amaterskim ansamblom u zemlji“. Iako u tradicionalnim vrednostima nema mnogo odstupanja, za narednu godinu Lazović najavljuje nastupe orkestra sa profesionalcima i afirmaciju mladih koji su sazreli za profesionalne vode.

Za Ustanovu kulture Koraci, prema rečima direktora Zlatka Milojevića, 2019. godina je prva efektna u kojoj se radilo punim kapacitetom. Pored zajedničke službe svih ustanova kulture nastavili smo i sa aktivnošću mesečnog štampanja i izdavanja Časopisa za dečije staralaštvo Dečije iskre. Ove godine kroz konkurs za književno stvaralaštvo odštampane su 23 knjige. Neke od njih već uveliko žive, urađene su promocije, neke već očekuju nagrade, a neke čekaju Dane kragujevačke knjige za svoje predstavljanje javnosti, rekao je Milojević.

U protekloj godini Pozorište za decu akcenat je stavilo na program, festival Zlatna iskra i tri premijere, rekla je Jelena Stojanović –Patrnogić i dodala da je predstava Tihi dečak obeležila sezonu te da je apsolutni iskorak u celokupnom srpskom stvaralaštvu za decu.

Na 50. jubilarnom Susretu profesionalnih pozorišta za decu, Tihi dečak je odneo 8 nagrada a između ostalih, dobili smo i nagradu za inovativnost repertoarske politike i to je samo neki od festivala gde je ova predstava ostala zapažena, u zemlji i šire. Ministarstvo kulture je odlučilo da festival Zlatna iskra uvrsti u festivale od nacionalnog interesa i jedan je od respektabilnijih festivala za decu u Srbiji, istakla je direktorka Pozorišta za decu.

Dela i nagrade koje osvajamo govore više o nama. U godini za nama uspeli smo da održimo visoku posećenost predstava, imali smo četiri premijere, više od 240 programskih aktivnosti u teatru i izuzetnu saradnju sa ostalim ustanovama kulture, kaže Miloš Krstović, direktor Knjaževsko –srpskog teatra. U godini pred nama očekuje nas 185 jubilarna sezona i cela će biti posvećena predstavama rađenim po kultnim tekstovima iz osamdesetih godina. Na Sretenje biće premijera Briši od svoje žene, predstava koja je pre tri decenije bila kultna u kragujevačkom pozorištu, a zatim još dve premijere Ruženje naroda u dva dela i Naši sinovi. Cela sezona biće posvećena velikom jubileju a nas očekuje veliki rad na radost publike koja puni salu i nadam se da ćemo istrajati u ovom kvalitetu.