Predstava “Na taljigama u večnost” u Bogosloviji

Sjajan tekst Vladimira Đorđevića, o teškoj istoriji srpskog naroda i vojske, uz mnogo novih činjenica i podataka , prikazan je kroz tragičnu sudbinu vojvode Petra Bojovića, koga uz veliki emotivni naboj, maestralno igra glumac Knjaževsko srpskog teatra, Zdravko Maletić.

Predstava je nastala u okviru četvorogodišnjeg obeležavanja stogodišnjice Prvog sverskog rata, na razne načine se oživljava sećanje na neke važne istorijske ličnosti, koje su dugo nepravedno zapostavljane i osuđivane. Vojvoda Petar Bojović odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune prvog reda (1930. godine), Ordenom Karađorđeve zvezde prvog reda (1933. godine) i francuskim Ordenom Legije časti (1936. godine). Nosilac je mnogobrojnih najviših srpskih i savezničkih odlikovanja i smatra se jednim od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije. Direktno je zaslužan za uvođenje avijacije, kao četvrtog roda srpske vojske. Vodio je srpsku vojsku u srpsko-turskim ratovima, kroz rat sa Bugarskom, kroz dva Balkanska rata i Prvi svetski rat, a Drugi svetski rat proveo je u dobrovoljnoj izolaciji u kućnom pritvoru, jer se iz Nikšića vratio u okupirani Beograd, odbijajući da prebegne avionom iz okupirane zemlje. Odbio je i saradnju sa okupatorskim snagama. Poznato je da je tokom posete generalnog opunomoćenika Rajha za privredu Srbije Franca Nojhauzena izjavio: „Molim vas da mi učinite uslugu i obezbedite, da dok okupacija traje, prag moje kuće ne pređe nemački vojnik, a ja se obavezujem da za to vreme neću iz kuće izaći.“ Nemci ga više nisu uznemiravali, ali je ispred njegove kuće ostala straža tokom čitavog rata. Duboko su poštovali slavnog ratnika i njihovog protivnika iz Prvog svetskog rata, mada je on po svojoj bašti često šetao, obučen u svečanu vojvodsku uniformu, sa svim odlikovanjima. Armijskom generalu Draži Mihailoviću uputio je pismo, podržavajući Jugoslovensku vojsku u otadžbini.
Po završetku Drugog svetskog rata, pripadnici OZN-e su upali u njegovu kuću i krajnje nedostojno ga šamarali i ponižavali uništavajući mu šinjel sa vojvodskim oznakama. Odveden je na robiju, pod optužbom da je bio saradnik četnika. Svakodnevno fizički maltertiran, već ostareli vojvoda pušten je u veoma lošem zdravstvenom stanju, pa je ubrzo preminuo. Nije ispoštovano pravo na sahranu o državnom trošku, pa je njegovo telo na taljigama prevezeno na Novo groblje.
Sahranjen je bez vojnih počasti, a sahrani nije prisustvovao niko, jer je pred sahranu, OZN-a preko Radio Beograda, objavila vest da će, „ako neko od građana Beograda pokuša da dođe na sahranu vojvode Bojovića na Novom groblju, biti uhapšen i krivično gonjen“.Tako je Petar Bojović postao jedini srpski ratnik i vojvoda koji je doživeo poniženje, od unuka svojih ratnika koje je vodio preživevši šest ratova. Nije se znalo čak ni gde je sahranjen. „ Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine“ postavilo je 1989. godine spomen bistu na porodičnoj grobnici.