Izložba "Prvi dan Prvog svetskog rata" u Amidžinom konaku - iKragujevac


Kultura

U utorak 28. jula u 20 časova, u prostorijama Amidžinog konaka, biće otvorena izložba „Prvi dan Prvog svetskog rata“. Ovom izložbom počinje realizacija obnavljanja ovog objekta, koji dvadeset godina nije bio u funkciji, a povod je obeležavanje 101. godišnjice Velikog rata.

Organizatori izložbe su Narodni muzej iz Kragujevca, Muzej žrtava genocida (Kragujevac, Beograd) i Zavod za zaštitu spomenika kulture. Autori izložbe su viši kustos Muzeja žrtava genocida Nenad Antonijević i direktor Muzeja žrtava genocida prof. dr Veljko Đurić Mišina. Likovno rešenje postavke delo je Izabele Martinov Tomović iz Istorijskog muzeja Srbije.Na izložbenim panoima, koji predstavljaju posebne tematsko- dokumentarne celine, mogu se videti materijali iz Muzeja žrtava genocida, Vojnog muzeja, Istorijskog muzeja Srbije, kao i materijal sa internet-sajtova, a veći deo materijala prvi put se izlaže u javnosti. Izložba će trajati do 28. septembra.

U toku „Velikog rata“ nestala su četiri carstva - nemačko, austrougarsko, otomansko i rusko, živote je izgubilo 20 miliona ljudi, a još više ih je ranjeno i osakaćeno. Geografska karta Sveta je zauvek promenjena, a jedna tada mala balkanska zemlja, prikazivana je proteklog veka, samo kao uzrok nesreće. Punih 100 godina zanemarivala se činjenica, da je u Prvom svetskom ratu stradalo 28 posto ukupnog stanovništva, što znači da je Srbija procentualno dala najveće žrtve u ovom ratu.Očekuje se da ovakvi događaji Amidžinom konaku vrate kulturno-istorijski status koji zaslužuje, kao i da se uloga Srbije, hrabrost srpske vojske i sve njene pobede konačno postave na mesto koje im pripada u istoriji ratovanja.

Amidžin konak je jedini sačuvan objekat dvorskog kompleksa iz vremena vladavine kneza Miloša Obrenovića. Sagrađen je oko 1818.godine, kao jedna od prvih zgrada budućeg dvorskog kompleksa. Gradili su ga najbolji majstori tog vremena, a knez Miloš je lično nadgledao radove. Zgrada je dobila ime po Simi Milosavljeviću Paštrmcu,”domostrojitelju” tj. upravitelju dvora, koji je uživao izuzetno poverenje inače veoma nepoverljivog kneza, koji je Simu Milosavljevića zvao Amidža ( u to vreme usvojen turcizam, kojim se oslovljavao stric). Osim domoupravitelja i ostale muške posluge u ovoj zgradi živeli su i ”Kavazi”, koji su predstavljali Miloševu ličnu gardu, a tu su smeštani i nahijski knezovi i drugi viđeniji gosti. Objekat je tipičan predstavnik balkansko-orijentalnog stila, podignut na kosom terenu, pa je deo na kosini podzidan masivnim zidom od kamena i na tom delu u prizemlju nalazi se podrum. Gornji poluspratni deo zidan je u “bondruk” konstrukciji, koja je uobičajen način gradnje tog vremena. Na strani, koja je okrenuta ka ulici, na spratnom delu, izbačena su dva simetrična “erkera”, koji se nazivaju i doksati, a sa unutrašnje strane predstavljaju znatno proširenje prostora u odnosu na osnovu. Na fasadi prema ulici,karakterističan detalj predstavljaju ulazna podrumska vrata, zasvedena, sa zvekirom od kovanog gvožđa, kao i mali podrumski prozori lučnih otvora, sa ukrasnim rešetkama, takođe od kovanog gvožđa. Sa severne i istočne strane, koje su okrenute ka dvorištu, čitavom dužinom pruža se prostran trem, sa nizom ornamentisanih hrastovih stubova i ogradom od profilisanih dasaka. Amidžin konak zaštićen je 1949.godine, a kategorisan kao kulturno dobro od velikog značaja 1979. godine.  

GTO

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu