Dok je bioskopski hit „Toma“ rušio rekorde gledanosti, razgovarali smo sa kostimografom Borisom Čakširanom o radu na ovom ambicioznom i zahtevnom projektu, oživljavanju epohe i izazovima izrade kostima za likove zansovane na stvarnim ljudima. Čakširan vredno stvara već duže od tri decenije, a svoj kostimografskim doprinos je dao filmovima „Tito i ja“, „Spasitelj“, „Ivkova slava“, „Dobra žena“, „Kralj Petar I“, „Ime naroda“… Čest je Bjelogrlićev saradnika, a na „Tomi“ je nastavio rad čak i nakon što je slomio nogu.” Deset dana pre snimanja polomio sam nogu, zatražio sam od produkcije da me zameni, ali oni to nisu hteli. Bilo mi je naporno, ali sam ostao do kraja u projektu, kaže napočetku razgoovra Boris Čakširan”

U petak, 12. april u 1800, u sali PMF-a, biće izvedena Predstava - Malo sutra, projekat STAYnet – Goethe institute, ulaz slobodan

Povodom Svetskog dana knjige, koji se tradicionalno proslavlja 23. aprila, Vulkan nagrađuje svoje čitaoce specijalnim popustima! Od 21. do 23. aprila u svim Vulkan knjižarama čitaoci će imati  20% popusta na sva izdanja Vulkana, Vulkančića i YA Vulkana, a na odabrane naslove imaće popust i do 50%.

Na sajtu, osim ovog popusta ,biće  i dodatni količinski popust od 10% na tri kupljena artkla. Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se 23. aprila od 1995. godine, na dan smrti Migela de Servantesa, pisca prvog modernog romana, i na dan rođenja i smrti jednog od najvećih pisaca svih vremena, Vilijama Šekspira.

Mario Badjuk

Foto: Promo

Milovan Vitezović, naš znameniti pisac i dokazani vrsni poznavalac istorije i autor u igranoj formi vellikih istorijskih događaja i ličnosti , napisao je monodramu “Miloš Obrenović-Knjaz Serbski”. Monodrama će biti izvedena na sceni kragujevačkog Teatra u petak, 15. aprila 2022. godine u 20 sati.

Osnovao je književni časopis „Sent“ i književni web časopis „Eckermann“. Priče, poezija i drame Enesa Halilovića objavljene su u zasebnim knjigama na engleskom, poljskom, francuskom, makedonskom, turskom, albanskom i bugarskom jeziku, a proza i poezija je prevođena na engleski, nemački, španski, ruski, arapski, turski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski, grčki, bugarski, katalonski, romski, danski, portugalski, italijanski, beloruski, jermenski i latinski jezik.
Halilović je zabeležio 172 narodne zagonetke koje je objavio sa Elmom Halilović u koautorskoj knjizi „Zagonetke (2015). Nagrade: Vitalova nagrada 2020. za roman „Ljudi bez grobova“, Zlatna značka za doprinos kulturi KPZ Srbije, „Meša Selimović“, „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“, „Ahmed Vali“, „Stevan Sremac“, „Zlatno slovo“, a za urednički rad u Sentu dobio je nagradu „Sergije Lajković“.

Gete institut u Beogradu Projekat (Staynet) u saradnji sa pozorišnim pedagozima Predragom Kalabom i Jelenom Gojić pokrenuo je u oktobru 2021. godine umetničko-pedagoški projekat „Da li da odem ili da ostanem?“ sa ciljem da se umanji emigracija mladih ljudi iz Srbije. Polaznike radionice ujedinila je ljubav prema scenskom izražaju i promišljanju o temama koje njih kao mlade ljude direktno pogađaju. Stoga je u pozorišnom projektu radnog naziva „Da li da odem ili da ostanem?“ učestvovalo osmoro srednjoškolaca iz Beograda. U dvonedeljnoj radionici, na kreativan način kroz igru zajedno su se suočili sa važnim pitanjima.

Kragujevčanin Stevan Karanac je mladi tenor koji nastupa na scenama Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i nacionalnog teatra u Beogradu. Zapažen je kao protagonista u operama „Boemi" Đakoma Pučinija, Mocartovoj operi „Tako čine sve", „Travijati" i „Rigoletu" Đuzepa Verdija. Vek od prvog izvođenja "Travijate" na srpskoj operskoj sceni obeležen je u Narodnom pozorištu u Beogradu gostovanjem Željka Lučića. Stajaćim ovacijama, uzvicima bravo, frenetičnim aplauzom publika je ispratila sa scene jednog od najpriznatijih svetskih baritona današnjice, koji je nastupio u ulozi Žorža Žermona, kao i dvoje gostujućih mladih solista, doktoranada na Fakultetu muzičkih umetnosti u Novom Sadu i Beogradu - Vesnu Đurković u ulozi Violete Valeri i Stevana Karanca kao Alfreda Žermona. Lučić već godinama gradi veoma uspešnu svetsku karijeru u najprestižnijim operskim kućama poput Metropoliten opere, milanske Skale, Kraljevske opere u Londonu i Bečke državne opere.

Lazar Đorđević je doktorant umetnosti, master kompozitor, a od 2017. godine zaposlen je kao asistent na teorijskim predmetima na Katedri za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Činjenica da potiče iz muzičke porodice u mnogome je opredilila put dvadesetosmogodišnjeg Kragujevčanina.Tokom osnovnog muzičkog obrazovanja svirao je klavir, a već u srednjoj školi se opredelio za teorijski odsek. Srednju muzičku školu „Dr Miloje Milojević” završio je kao đak generacije. Kao srednjoškolac se zainteresovao za horsku crkvenu muziku, a u to vreme nastale su i njegove prve horske kompozicije. Osnovne akademske studije završava u redovnom roku sa prosečnom ocenom 9,85. Sa dvadeset dve godine završava i Master akademske studije sa prosečnom ocenom 9,60 i ocenom 10,00 na završnom radu „Reminiscence“ za simfonijski orkestar. Kao najmlađi doktorand na Katedri za kompoziciju Lazar  Đorđević sa dvadesetdve godine (2015) upisuje doktorske akademske studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Upravo je potvrđeno da je film Kragujevčanina Gordana Matića “ Pucnji u Marseju ”selektovan za Glavni program Saraqusta Film Festival jedan od najvažnijih novih festivala u Španiji, koji se održava od 24. do 30. aprila.