Izložba o američko-srpskom prijateljstvu tokom Prvog svetskog rata pod nazivom "Ko je Malvina Hofman?" otvorena je u Konaku kneza Mihaila Narodnog muzeja u Kragujevcu.
Postavka "Ko je Malvina Hofman?" je priča o legendarnom plakatu "Serbia Needs Your Help", a čija je autorka najpoznatija američka vajarka 20. veka. Autor Vladimir Čeh je rekonstruisao put od fotografije preminulog srpskog vojnika na ostrvu Vido (snimak ratnog izveštača Milutina Igrutinovića), čiji je lik Malvina Hofman preuzela za svoj plakat "Srbiji je potrebna tvoja pomoć", a čije je lice kasnije upotrebila i za izradu skulpture Svetog Franje u dvorištu "Mejo" klinike u Ročesteru, u Minesoti.
- Kroz priče o nastanku njenog čuvenog plakata, putovanju kroz Srbiju i njenoj umetničkoj zaostavštini, pokušali smo da se odužimo ovoj velikoj američkoj umetnici o kojoj se, nažalost, u Srbiji veoma malo znalo - rekao je autor izložbe Vladimir Čeh.
Izložba prikazuje ne samo period i stvaralaštvo Malvine Hofman vezano za Prvi svetski rat i kampanju pomoći našoj zemlji već i njeno posleratno putešestvije po Srbiji, ali i celokupnu karijeru ove velike američke umetnice. Kuriozitet postavke su njeni originalni crteži sa putovanja po ovim krajevima kao članice međunarodnog Crvenog krsta, pronađeni u "Gete institutu" u Los Anđelesu, a koji nikada do sada nisu objavljivani, te dokumentarni film o rekonstrukciji njene čuvene izložbe o ljudskim rasama u Fild muzeju u Čikagu.
Izložbu je otvorio Majkl Bruk, ataše za kulturu Ambasade SAD u Beogradu, istakavši da naše zemlje spaja veliko i staro prijateljstvo, dokazano kroz istoriju, nauku i sport.
Izložbu, koja će biti otvorena do 30. septembra, organizovao je Institut za istoriju oglašavanja uz pomoć Ambasade SAD u Beogradu. Autor postavke "Pomozite Srbiji" je novinar Vladimir Čeh i ona je deo šireg projekta o kampanji za pomoć našoj zemlji, vođenoj u Prvom svetskom ratu u SAD, Francuskoj i Velikoj Britaniji, i najuspešnijim plakatima.
Rodenova učenica
Malvina Hofman rođena je u Njujorku 1885. godine. Studirala je slikarstvo, crtanje i skulpturu u rodnom gradu, a potom i u Parizu, kod čuvenog Rodena. Prvu samostalnu izložbu imala je 1915. na Menhetnu. Autorka je čuvene postavke "Ljudske rase", zbog koje je putovala po svetu, beležeći antropološke podatke modela za "etnografske skulpture".
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
