Kako je izgledao život u selima nadomak Knića pre sedam hiljada godina?

Naizgled – samo tri hektara livade u Grivcu i Kusovcu – za poznavaoce i arheologe je važno nalazište koje svedoči o životu na tim prostorima pre 7.000 godina. Zahvaljujući novoj metodi geofizičkih istraživanja i primeni najmodernijih uređaja, dobijeni su podaci o prostornoj kulturi, čime se ti lokaliteti svrstavaju u najveća neolitska naselja Evrope.

Pripremila Bojana Delibašić
„Na ovaj način možemo brže i efikasnije da dođemo do podataka koji su nam neophodni da napravimo planove za dalju zaštitu i istraživanje pored naravno i podataka koje dobijamo u naučne svrhe i koji dalje mogu da se koriste u samom tumačenju arheologije i prošlosti na ovim prostorima“, objašnjava Marija Kaličanin Krstić, arheolog iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.

Univerzitet iz Pitsburga je počeo da istražuje lokalitete u Šumadiji pre pedeset godina, tačnije od 1968. godine, kada su na iskopinama radili sa našim čuvenim arheolozima Dragoslavom Srejovićem i Milenkom Bogdanovićem na istraživanju vinčanske kulture.

„Ovo su lokaliteti o kojima smo učili kao studenti. Predstavljaju neke od najbitnijih i najranijih zemljoradničkih zadruga“, ističe Brajan Henks, profesor arheologije na Univerzitetu u Pitsburgu.

„Između ta dva naselja Grivac i Kusovac jer smo očekivali da su slično raspoređena, ipak se javlja razlika iako su to dva jako bliska naselja, ali očigledno da postoji posebna uloga kako jednog tako i drugog“, kaže Miroslav Kočić, doktorant arheologije na Univerzitetu u Pitsburgu.

Gosti iz Pitsburga istraživanja završavaju krajem meseca, a nastaviće ih kragujevački arheolozi koji će konačne rezultate objaviti tokom sledeće godine.

(rts)