Ivana Novaković (34) iz sela Masloševo kod Kragujevca zauvek je opredeljena za ostanak na selu. Sa jedne strane, ona je automehaničar, zidar, moler, farbar, ali i dama koja na cirkularu sprema drva za ogrev. Sa duge strane, Ivana je nežna majka i doterana mlada žena. Sve to joj nije previše, pa se upustila i u posao gajenja tartufa.
U svom kraju poznata je kao žena - zmaj, a sve ovo joj nije bilo dovoljno, pa je od skora ponela i titulu prve dame tartufara u Šumadiji. Kaže da posao sa uzgojem tartufa jeste unosan, ali da ga pokreće jer joj je interesantan i pomalo avanturistički.
- Ovde je zapravo reč o zasadu lešnika oplemenjenog tarfufom. U pitanju je vrlo složen posao za koji je potrebno dosta predznanja, posao u koji mnogi uđu nepripremljeni što može da bude opasno po investiciju. Ja sam imala sreće da mi je prijatelj i komšija čuveni poznavalac tartufarstva Radoslav Ćatić - kaže Ivana.
Ona je izdvojila parcelu od 60 ari ispod kuće u kojoj živi sa majkom i ćerkicom od četiri godine. Tu će se baviti uzgojem tartufa. Praktično, Ivana će imati duple prinose - odozgo lešnike, a odozdo tartufe.
- Malo ko na selu, posebno žena, pravi ovakve izbore, ali to sam ja. Da bih se nečemu potpuno posvetila mora da me zanima predstavlja mi izazov. Mene je isto tako zanimalo kako da popravim auto i naučila sam, kako se radi izolacija na kući i naučila sam i uradila to. Ne pristajem da žena ne može da spremi drva za ogrev na cirkularu i ne priznajem da to ženi može da oduzme ženstvenost - kaže ona.
Ivana napominje da je prednost to što se lešnik jednom zasadi i više nema svakodnevnog čupanja korova i sadnje novog. Što bude stariji, on će bolje rađati, a pod njime će biti tartuf.
Ivana planira da zasadi lešnik oplemenjen belim tartufom, jer je on najunosniji i najpogodniji za zemljište podno Rudnika. Lešnik se neguje se i plod ubira, a za oko pet do šest godina on u svom korenju proizvede tartufe. Sama gljiva je na oko 20 centimetara od površine tla, a prvi rod iznosiće 100 grama tartufa po stablu.
Radoslav Ćatić koji već 12 godina obučava tarfufare iz Srbije i inostranstva kaže da je ima učenike koji su oformili svoje plantaže po celom Balkanu, ali je Ivana prva osoba u ovom kraju koja je ozbiljno shvatila tartufarstvo.
- Samo traženje po terenu nije izazov ni meni ni njoj jer to je prvobitna ljudska sakupljačka privreda. Izazov je kultivisati tartuf i proizvesti ga. Zašto na lešniku? Jer je sposoban da primi milione semenki tartufa i možda jer je lešnik jedino drvo koje je preživelo biblijski potop - objašnjava Ćatić.
On kaže da je tartufarstvo najdugoročnije isplativa investicija i jedina koja donosi slobodu i nezavisnost onima koji za tim teže, kao što teži Ivana.
- Ona takođe, već sada radi oplemenjivanje lešnika bolje od mene, jer ima stpljenja da iskontroliše korenove sisteme i posvećena je detaljima - objašnjava Ćatić.
Ove godine srpski tartufari su naplaćivali od tri do pet hiljada evra po kilogramu belog tartufa prve klase, ali su ti tartufi na zapadu imali mnogostruko veće, astronomske cene.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
