DOBRA VEST: Teodora se ponovo smeje

Kao što su "Vesti" već pisale, očajni roditelji Nataša i Bogdan Vranješević prevrnuli su nebo i zemlju ne bi li našli leka za svoju mezimicu. U pomoć su pohrlile hiljade građana Srbije, koji su putem SMS poruka prikupili 350.000 evra, koliko je bilo neophodno za operaciju u Frankfurtu. Našim zemljacima iz matice pridružili su se i brojni čitaoci "Vesti" kroz našu stalnu akciju Humanitarni most.

I zajednički napor urodio je plodom! Teodora je 14. jula ove godine operisana jedinim zahvatom koji je mogao da joj spase život - presađivanjem kostne srži od adekvatnog donora.

Brižna majka Nataša Vranješević kaže nam da je sada uglavnom sve u redu.

- Teodora je napustila sterilni blok bolnice u Frankfurtu u kojem je boravila nekoliko meseci. Zahvaljujući fizioterapiji, koja je obavljana prvo u boliničkom odeljenju, pa smo je smo nastavili kod kuće, ponovo je stala na noge, počela da jede čvrstu hranu - priča nam Nataša dok pokazuje slike svoje nasmejane mezimice s novom kuždravom kosicom.

Vranješevići sada s velikim iščekivanjem očekuju taj prelomni 200. dan od transplantacije kostne srži, koji pada poslednjoj sedmici januara naredne godine. Tada bi lekari mogli s više izvesnosti da im kažu u kom pravcu će ići Teodorino lečenje. Odnosno, da li je potrebna još neka operacija i koliko bi još morala da ostane u Frankfurtu pod njihovim stalnim nadzorom.
Reporteri "Vesti" su mesec dana nakon operacije posetili malu Teodoru, jer su joj lekari baš tih dana prvi put nakon operacije dozvolili da napusti bolnički trakt. Tada je prizor bio bitno drugačiji od sadašnjeg. Devojčica je bila u invalidskim kolicima, jer su joj od iscrpljenosti i dugog ležanja mišići potpuno atrofirali. Morala je preko nosa i usta da nosi specijalnu masku pošto je svaki virus mogao da bude koban. Videle se samo oči koje su odražavale tugu i bol usled reakcija na brojne lekove i hemioterapiju koju je mesecima primala, a posebno intenzivno pred samu operaciju. To je čak izazvalo i opekotine po celom telu.

Na sreću, sada je sve to prošlost. Teodora, po rečima njene majke, i dalje posećuje bolnicu barem dva puta nedeljno, a ponekad i češće.

- Zvanično je Teodora sterilni blok Uni-klinike napustila još 4. septembra, ali je i nastavila da svakodnevno posećuje bolničko odeljenje radi primanja infuzije i terapija. Kada se stanje stabilizovalo, išli smo dva puta nedeljno, ali je u međuvremenu imala neke probleme sa jetrom. Pošto vrednosti na analizama nisu bile dobre, opet smo morali da idemo svakodnevno - priča nam Nataša.

Nakon drame i zaista teških trenutaka koje su malena Teodora i njena familija preživeli, ipak iz Frankfurta stižu lepe vesti i srećni smo što možemo da ih podelimo s čitaocima našeg lista, pogotovo onim koji su i sami doprineli da se ostvari operacija i zaista vidan oporavak.

Porodični život Vranješevića ide svojom već uhodanom kolotečinom. I dalje su malenom apartmanu Roditeljske kuće koja je nalazi u bolničkom kompleksu Univerzitetske klinike. Nataša kaže i da su se navikli.

- Oko nas su ljudi sa sličnim problemima, delimo s njima radost i tugu, a bolnica nam je zbog Teodorinih potreba na dohvatu ruke. Razmišljali smo o preseljenju zbog niza praktičnih razloga, ali i dalje smo tu.

Teodorin brat Đorđe (6) pohađa internacionalu školu s decom iz raznih država sveta. Nastavu sluša na nemačkom jeziku, i mada ga još nije progovorio, vidi se da već mnogo razume sve što se priča i o čemu se govori na časovima.

A od početka novembra u školu je, na neki način, krenula i Teodora. Nastavila je tamo gde je stala i pohađa četvrti razred preko Skajpa. U susret joj je izašla njena osnovna škola iz Kragujevca. Tako svakog dana, na sat ili dva, zavisno od toga kako se oseća i koliko može da izdrži, razgovara sa svojom učiteljicom Goricom Dimitrijević. Sluša predavanja i savete, piše domaće zadatke. 

(vesti online)