LEPOTE KRAGUJEVCA: Sa ovog brda vidi se ceo grad, a dvogledom Jagodina i Kruševac!

Položaj sela: Sadašnji Levač čine prirodne granice: Gledićke Planine, Crni Vrh; od Crnog Vrha pravom linijom pored planine Juhor na Golijsku Moravu. Dakle, strogo uzevši Levač se nalazi između Gledićkih Planina, Juhora i Golijske Morave.

Na tom prostoru nalazi se selo Velika Pčelica.

Vode: Meštani Velike Pčelice piju vodu sa izvora.

Tip sela: Selo Velika Pčelica je selo zbijenog tipa. 

Starine u selu: Između Velikih Pčelica i Donje Sabante postoji brdo Straža, gde je bila straža, koja je čuvala Kragujevac od turskih napada. Sa tog brda vidi se ceo Kragujevac, a dvogledom Jagodina i Kruševac.

-U Velikoj Pčelici je Streljin Zbeg, tako nazvan po nekakvom starcu Strelji, koji je u planini Malom Jasiku krio narod od Turaka.

-Postoje razvaline u ovom selu od manastira Denjkovca i jedne bez imena. Denjkovac je ležao na obali Dulenke. Zid mu je visok jedan metar. Ima i kamen sa pločom časne trpeze.

-Priča se da je tu živeo neki vladika sa kaluđerima. Neki hajduci naume vladici otmu novac, pa mu noću uhvate slugu u vinogradu više manastira. Primoraju ga da izazove vladiku napolje da mu otvori, rekavši da ga je uhvatila groznica. Vladika otvori, te mu tako upadnu hajduci i zatraže mu novac. Vladika pođe sa njima u isposnicu Raletinac, gde je držao novac. U putu se razdani-svane. Hajduci ubiju vladiku i tu bude zakopan, te se to mesto sada zove Vladičin Grob.

U Velikoj Pčelici postoji 15 starih grobljišta, koje „srpskih“, koje „mađarskih“.

Poreklo stanovništva: U Velikoj Pčelici ima 259 kuća.

Porodice su: 

-Piperi su doseljenici iz Crne Gore od Pipera. Priča se da su nekada zgrešili za nešto turskom vladaru. Ovaj onda zatraži od crnogorskog kneza da mu izda sve Pipere, obećavajući da neće više nikada udarati na Crnu Goru. Knez im odmah naredi da se sele, te se oni razbegnu kojekuda. Još promene i slave, da bi se što bolje sakrili. Tako su ovi Piperi slavili Vidovdan, a danas slave Aranđelovdan jesenji.
-Stalevići su se doselili iz Cne Gore, slave Aranđelovdan jesenji.
-Đukovići su se doselili sa Kosova. Slave Đurđevdan.
-Brankovići su doseljenici sa Kosova, slave Nikoljdan jesenji.
-Topličani su se doselili iz Toplice, slave Jovanjdan.
-Kosovci su doseljenici sa Kosova, slave Jovanjdan.
-Milići su doseljenici sa Morače u Crnoj Gori, slave Aranđelovdan.
-Arsići su se doselili sa Rudnika, slave Stevanjdan zimski.
-Tu su još i Vasovići i Milašinovići. 

Sem litije svako selo ima i bogomolju. To je jedan dan u godini, koji su uzimali da svetkuju kada je vladao pomor među ljudima ili stokom. Velika Pčelica slavi bogomolju Todorovu Subotu.

Zanimanje stanovništva: Budući da ne žive u planinskim predelima, meštani se najviše bave zemljoradnjom, zatim voćarstvom, a ponajmanje stočarstvom. Osim toga bave se vinogradarstvom, pčelarstvom, svilarstvom i ručnim radovima.
 

(Kaldrmaš Kragujevac)