LJUBAV NA KRAGUJEVAČKI NAČIN: Dragica (64) i Miodrag (75) pola veka čekali da naprave svadbu i dočekali (VIDEO)

Dragica je bacila bidermajer, a Milorad pozdravio svatove, ali i sina i dve unuke, što se na svadbama malo kada viđa. Tako su Radovanovići iz šumadijskog sela Lužnice imali u isto vreme i svoju prvu i zlatnu svadbu.

- Bilo joj je tek 15 godina kada sam je ugledao. Došla je sa roditeljima da nadniči, kopa na zadružnom imanju. Meni je bilo 26, nadničio i ja, kao traktorista. Gledali smo se od maja do avgusta te 1967, pa sam je odveo kući, ne kao sada da se vučemo pet godina. A kod kuće, mnogo nas- baba, deda, majka, tetka i mi. Mnogo usta, malo para. Bili smo vrlo siromašni. Nismo mogli ni da razmišljamo o svadbi. Posle godinu dana rodio nam se Srba, a venčali smo se zvanično tek 1970. godine- seća se Milorad.

Nije bilo para ni za verenički prsten i burme. Dragica je svoju dobila tek posle tridesetak godina. Možda je zbog toga pod šatorom pevačica najpre zapevala " Ej, čija frula", jer kada sve se preokrene siromašni sin postane domaćin, pa i njega svirač prati.

Dok lepe unuke Radovanovića, Jelena (23) i Milena (21) ozbiljno shvataju zaduženje da se vesele i igraju, mladenci otkrivaju kako su stigli do svadbe koju žele pola veka.

Par je neumorno radio da bi se izvukao iz siromaštva. Milorad je bio zaposlen u lokalnom preduzeću "Sobovica", pa u "Zastavi". Sin im je već bio punoletan kada je stigao poziv prijatelja, za posao u Švajcarskoj. Dragica je otišla prva 1986. godine, posle godinu dana za njom i Milorad. Tako su protekle njihove još 22 godine zajedničkog živora. Ispunjene radom u Švajcarskoj. Ona je bila sobarica, on taksista kočijom i pomoćni radnik. Svaki dinar koji su zaradili uložili su mudro. Preporodili su imanje u Lužnicama. A onda su se vratili kući 2008. i počeli da se bave zemljoradnjom. Sada imaju dva stana u Kragujevcu, tri traktora, zemlju, stoku, šume.

- Priznajem da nisam pojma imala da je ovako naporno biti mlada, a kako bih znala. Ali ono što sada znam je da nije bitno koliko si stekao, nego imaš li s kim da stičeš i deliš, i brige i imanje. A ja imam. Imam brak kakav bih punog srca poželela svojim najmilijima i svima na svetu. To mi slavimo, ne 50 godina braka, nego ono što smo za to vreme imali i još imamo. I naravno, da nas mine želja i budemo mladenci. Znate, u ovom smo dvorišu četiri puta razapinjali šator za slavlja, sinu i unukama, ali nikada zbog nas. Sada je prvi put- smeška se Dragica, mlada.
Kolo u šatoru prekide pristigla mladenačka torta, sa prskalicama, šampanjcem, poljubcima dvoje ljudi koji se vole. Mladenci blistaju, mlada briše suze. I taman kada pomisliše da je uzbuđenju došao kraj, poče vatromet pred šatorom i gosti izjuriše napolje. Pričaju da niko nikada u ovom kraju nije napravio posle pola veka braka veselje za 250 duša.

Koliko god da dvoje ljudi ima skladan brak, nije moglo da ne bude trzavica, posebno ne u braku gde se par u startu bori za preživljavanje. Na pitanje šta su činili kad je teško, kada se posvađaju, udalje se zbog problema, Dragica je zbunjena.

(Telegraf.rs/Marija Raca)