OD DOLINE GLADI DO NAJVEĆEG IZVOZNIKA

KRAGUJEVAC decenijama prati sudbinu svoje najveće fabrike. Centar auto-industrije je krajem prošlog veka, baš kao i ona, prošao pravu golgotu. Ni dolazak "Fijata" nije odmah preokrenuo život u Kragujevcu, ali je s početkom serijske proizvodnje, 2012. godine, broj zaposlenih počeo da raste. Već sledeće godine spoljnotrgovinska razmena ovog grada je premašila milijardu dolara. Od naredne godine ovaj region izvozi i do 650 miliona dolara više nego što uvozi, a "Fijatovi" proizvodi čine više od polovine tog izvoza.

Tokom 2001. bez posla je U Kragujevcu ostalo 15.500 radnika. U godinama koje su usledile, sa izuzetkom 2004, bio je prisutan pad zaposlenosti. U 2012. broj zaposlenih iznosio je 41.457, što je za 1.960 više od 2011. Poslednji statistički podaci otkrivaju da je zaposlenih lane bilo 45.793. Tokom 2013. se zaposlilo dvostruko više ljudi nego prethodne, najviše u "Fijatu" i kod kooperanata - čak 2.000 ljudi.

- Privreda Šumadije je do 2012. ostvarivala veliki spoljnotrgovinski deficit. Te godine je počela serijska proizvodnja i prvi put imamo ostvaren spoljnotrgovinski suficit, a 2013. godine i rekordnu spoljnotrgovinsku razmenu, koja je iznosila 4,3 milijarde dolara za Kragujevac ili 5,3 milijarde dolara za region - objašnjava Predrag Lučić, predsednik Regionalne privredne komore Kragujevca. - Spoljnotrgovinska razmena je te godine bila četiri puta veća nego 2012. Naredne, 2014. je ostvaren rekordan suficit veći od 640 miliona dolara, a u slučaju Kragujevca je veći od 455 miliona dolara. I 2016. ovaj region je ostvario suficit od 600 miliona dolara, a Kragujevac od 385 miliona dolara. "Fijat" učestvuje u ukupnoj strukturi izvoza 57 odsto, a Kragujevac čak 80 odsto. Jasno je da je "Fijat" dominantan ekonomski faktor Šumadije i Pomoravlja. Ranije je ovaj region bio veliki neto uvoznik, a danas smo najveći neto izvoznik u Srbiji. Suficit se kreće od 600 do 650 miliona dolara.

Obnavljanje proizvodnje automobila u Kragujevcu donelo je posao i malim kooperantima. U Kragujevcu je tako 2011. bilo registrovano 30.721 preduzeće i 8.776 preduzetnika. Lane je bilo 37.755 firmi i 8.038 preduzetnika. Prosečna plata u ovom gradu je rasla. Od 273 evra u 2006. godini do oko 370 u maju ove godine. Istina je da su najveća prosečna primanja zabeležena u 2012. - čak 490 evra.

 Zahteve treba uputiti poslovodstvu, a od Vlade tražiti podršku da se ti zahtevi ispune - smatra Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca. - U tom smislu želimo da pomognemo koliko možemo. Naročito, jer smo ugroženi. Mi ne razmišljamo samo o gradskom budžetu. Šta će sutra biti? Šta ako "Fijat" ode iz Kragujevca? Da li radnici i sindikati razmišljaju o tome? Šta će biti sa njima i njihovim porodicama? Mi već imamo 23.000 nezaposlenih na evidenciji. Da li nam treba još 5.000 nezaposlenih? Treba nam svaki dinar dok ne zaposlimo sve ljude. Ne treba da pravimo greške zbog kojih ćemo se kajati. Bili smo već u dolini gladi. Ne treba ponovo da budemo u dolini gladi.

Građanin Kragujevca Ratko Lukić kaže da je grad delio sudbinu "Fijata":

- I ja sam kao građanin izuzetno zabrinut za njegovu sudbinu. Sećam se sa koliko smo radosti dočekali "Fijat" i radnici su radili u uslovima 21. veka. Bojim se da ova situacija ne eskalira, da ne bude situacija bez povratka. Znam koliko bi to bilo pogubno za grad. Nisu samo zaposleni ugroženi. Tu su i njihove porodice i kooperanti. Ceo grad bi počeo da tone.

BIO DEVASTIRAN

KRAGUJEVAC je juna 2004. proglašen za jedno od 13 devastiranih područja u Srbiji. Nazivan je "dolinom gladi", u kojoj je bilo nemira, stalnih štrajkova. Uz nova radna mesta, stigle su i investicije u infrastrukturu, otvoreni su trgovinski lanci, a oživljavaju i hoteli i restorani.