iKragujevac je sproveo anketu šta Kragujevčani misle o došljacima.
Posle brojnih negativnih komentara Kragujevčana, a i onih koji sebe smatraju Kragujevčanima pomislili smo da je najbolji način da stavimo tačku na tu priču tako što ćemo pitati rođene Kragujevčane šta misle o dolasku ljudi sa strane u njihov rodni grad.
Naravno, mišljenja su podeljene, ali smo jako ponosni što većina Kragujevčana (37%) deli mišljenje DA SMO SVI LJUDI, BEZ OBZIRA GDE SMO ROĐENI ILI GDE SMO ODRASLI.
Bilo je i negativnih komentara, ali to ćemo zanemariti. Svi koji žive u Kragujevcu dokazali su da mogu da budu velika porodica kada je nekome pomoć potrebna. Pravi primer za to je mala Teodora, svi smo se udružili i pomogli da se jedan život spasi, to nam govori koliko smo ustvari složni, i da smo uvek tu jedni za druge. Možemo da kažemo samo jedno, BRAVO!
"Ko spasi jedan život, kao da je spasao ceo svet"
Da bi neko bio Kragujevčanin ili Kragujevčanka nije potrebno da se rodite u Kragujevcu, već da ga volite, da volite ljude oko sebe.
Kragujevac je u takozvanu demografsku tranziciju ušla još u godinama pred Drugi svetski rat. Migracije stanovništva iz sela u gradove, smanjenje životnog prostora koje je nastalo kao posledica prelaska u velike gradske centre, kao i pad standarda usled razarajuće ekonomske krize sa početka tridesetih godine prošlog veka uslovili su i pad nataliteta. U posleratnom periodu usled opšteg poleta i zanosa dolazi do kratkotrajnog skoka nataliteta, koji se naglo završava 1953. godine, dakle u vremenu posleratne industrijalizacije i novih seoba iz sela u grad.
Sa 179.417 stanovnika Grad je po veličini prvi u Šumadiji, a četvrti u Republici Srbiji. Teritoriju Grada čine 57 naseljenih mesta sa 78 mesnih zajednica.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
