MEDICINSKA REVOLUCIJA U KRAGUJEVCU : 3D štampač spasao život ženi

Profesor dr Slobodan Milisavljević, grudni hirurg koji je i operisao pacijentkinju, obratio se stručnjacima sa Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, a rešenje koje su pronašli je jedinstveno u svetu. U 3D tehnici je, po modelu kosti, na Inženjerskom fakultetu na printeru napravljen kalup. U Kliničkom centru je u njega izlivena masa za veštačko rebro, u koju je stavljena armatura.

- Pre tri dana je zbog tumora osmog rebra urađena resekcija i rekonstrukcija zida grudnog koša veštačkim rebrom sa armaturom. Operacija je trajala četiri sata i uspešno je završena - govori profesor Milisavljević.

Posle kompletne dijagnostike, koja uključuje i multislajsni skener grudnog koša pacijentkinje, poslat je snimak na Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu i urađena je matematička rekonstrukcija. Na fakultetu je urađen kalup u koji je izliven medicinski cement, ojačan titanijumskim žicama radi stabilnosti zida grudnog koša. U kalupu, dva dana pre operacije, izliven je anatomski implantat rebra, koji je zatim sterilisan i onda je tako pripremljeni implantat rebra ugrađen kod pacijentkinje.

- Mi smo jedini koji ugrađuju anatomske implantate kostiju i po tome smo jedinstveni u svetu. Napredak je sada to što je jedan kraj rebra direktno fiksiran za kičmeni stub, a plućna maramica je rekonstruisana pomoću prolenske mrežice. To je put da se jednog dana ugrađuju matične ćelije u te implantate i da tako pacijenti dobiju bukvalno svoju, ali novu kost - objašnjava dr Milisavljević i ističe da sada u Kragujevcu mogu da zamene „bilo koji deo zida grudnog koša“.

Nenad Grujović, redovni profesor Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu, kaže da su hirurzi pozvali i zatražili da inženjeri naprave implantat rebra jer je pacijentkinji, zbog teške bolesti, rebro moralo biti odstranjeno.

- Tako nešto u svetu do sada nije rađeno, pa nismo mogli da koristimo tuđa iskustva. Prvo smo na računaru uradili trodimenzionalnu sliku originalnog rebra, po meri pacijentkinje, a zatim napravili kalup. Rebro je komplikovano jer ne može da se napravi samo od medicinskog cementa. To je vitka, elastična struktura, koja mora da trpi opterećenja i savijanja. Zato smo osmislili da od titanijumske žice napravimo armaturu, koja se nalazi unutra i sprečava da rebro pukne. Jedan deo je vezan za kičmeni stub transpedikularnim šrafom, a drugi za zdravu kost - objašnjava profesor Grujović.

Kako kažu stručnjaci sa Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu, uz jednu dobro obučenu ekipu i opremljeno vozilo moguće je da se veštačkim kostima, koje su pacijentima neophodne, obezbede svi klinički centri u Srbiji.

Zahvaljujući modernoj tehnologiji, potrebno je pet sati da se od momenta snimanja dobije sterilisana veštačka kost, urađena po meri pacijenta, spremna za ugradnju.