CARSKI REZ, POTREBA ILI MODA: Svaka druga Kragujevčanka se odlučuje na carski rez?!

Glavni razlog za porast je odluka o sve kasnijem rađanju, odnosno godine trudnice. Prirodni način je najbolji i za majku i za bebu, kažu lekari.

Gotovo polovina porođaja danas završi carskim rezom! Po rečima ginekologa trudnice se iz godine u godinu sve manje porađaju prirodno, što je pre dve decenije bilo uobičajeno.

Osim slučajeva kada medicina kaže da je carski rez obavezan, danas bebe dolaze na svet operacijom, ne samo zbog komplikacija, zdravstvenog stanja trudnice i ploda ili vantelesne oplodnje, već zato što buduće mame tako izaberu. Carski rez je, od poslednje opcije prilikom porođaja, postao uobičajena pojava, pa čak statusni simbol i modni trend. Akušeri, međutim, upozoravaju da carski rez nikako nije bolji.

Pojam carski rez nije nastao zbog komfora, kako se obično čak i danas misli. O poreklu naziva postoji čitava legenda. Po jednoj od njih na ovaj način rođen je rimski imperator Cezar, pa od toga potiče ime sectio caesarea. Po drugoj verziji, carski rez je dobio ime po nemačkom mesaru Kajzeru, koji je svojoj ženi pomogao da se na ovaj način porodi, jer više dana nije uspevala to da učini vaginalnim putem. Rez koji je on napravio nazvan je Kajzerov rez - Kaiserschnit, što u prevodu znači carski rez. Medicinari, radije, ipak usvajaju ovaj naziv od latinskih reči ab utero caeso, što u prevodu znači „iz presečene materice“.

Carski rez kod prvorotki između 30. i 34. godine povećan je tri puta, kod žena koje su se za prvo dete odlučile između 35. i 39. godine sedam puta, dok se kod trudnica koje su prvi put rađale posle 40. godine broj carskih rezova udesetostručio. Istovremeno, stručnjaci su ustanovili da se na svakih pet godina starosti žene posle 16. godine mogućnost da se porođaj obavi carskim rezom uvećava za 49 odsto, dok se dužina porođaja povećava za pola sata.

Faktori koji najviše doprinose učestalosti ove operacije su - neadekvatna materična aktivnost, prethodni carski rez, karlični stav ploda, patnja ploda, intrauterini zastoj rasta ploda, prenesena trudnoća, višeplodna trudnoća, smanjena upotreba vakuuma i forcepsa, veća informisanost... Carski rez je akušerska operacija kojom se hirurškim putem završava porođaj i spade u jednu od najvažnijih operacija koja se izvodi u ginekologiji i akušerstvu. Takođe, spada u jednu od deset najčešćih velikih operacija. 

Akušeri, međutim, upozoravaju da carski rez, ako nije medicinski opravdan, nikako nije preporučljiv i bolji u odnosu na prirodan porođaj.

Po rečima prof. dr Ljiljane Mirković, načelnice akušerske intenzivne nege Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, carski rez treba raditi isključivo kada medicina kaže da je to neophodno.

- Činjenica je da se u Srbiji beleži izrazit porast broja carskih rezova i da je trenutna brojka od bezmalo 40 odsto, neprihvatljiva. U svim zemljama Zapada koje takođe beleže porast broja carskih rezova, publikovane su nacionalne smernice za bezbedno smanjivanje njihovog broja. Prvi korak ka smanjivanju broja carskih rezova je tačno praćenje njihovog broja na nacionalnom nivou. Drugi je uvođenje klasifikacije indikacija za carski rez - kaže dr Mirković.

Više je razloga, po mišljenju dr Mirković, inače i profesora Medicinskog fakulteta, zašto je neprihvatljiv ovako visok procenat carskih rezova.

- Pre svega, carski rez je hitna hirurška operacija kojom se spasavaju život žene ili fetusa, u porođaju. Komplikacije kao što su krvarenja, infekcije i tromboze krvnih sudova češće su kod operisanih žena, a veća je i smrtnost u toj grupi porodilja. Deca rođena carskim rezom su u kasnijem životu izložena većem riziku za pojavu astme i nekih drugih autoimunih oboljenja. U sledećoj trudnoći žene sa carskim rezom imaju veću šansu za pojavu nisko usađene posteljice - kaže ona.

Carski rez je akušerska operacija kojom se hirurškim putem završava porođaj i spada u najvažnije operacije koje se izvode u ginekologiji i akušerstvu.

Takođe, spada u jednu od deset najčešćih velikih operacija.

Pored carskog reza Kragujevčanke se odlučuju za epiduralnu anesteziju. Inače, epiduralna anestezija je besplatna u Kliničkom centru u Kragujevcu i prošle godine 120 žena je koristilo ovu zdravstvenu uslugu.

Epiduralna anestezija olakšava sam čin radjanja i omogućava ženama da se porode bezbolno. Ova vrsta regionalne anestezije često se primenjuje u svetu, dok je u Kragujevcu zastupljena samo u 5 odsto slučajeva.