KG: "Žitoprodukt" uvećao proizvodnju, posao za još 50 radnika

Kompanija je posebnu pažnju posvetila fabrici u Kragujevcu koja je postala centralni pogon u njihovom sistemu za proizvodnju tost hleba, kojim se od sada iz "Žitoprodukta" snabdeva celo tržište Srbije, od Beograda do Leskovca. U pogonima kragujevačke fabrike, proizvodni kapaciteti porasli su za 150%.

Kapaciteti kragujevačkog proizvođača hleba i peciva koji do sada nisu bili u funkciji, proradiće sa novim proizvodnim programom i opremom. Osim u segmentu pekarstva, kompanija je proširila poslovanje i na segment mlinarstva, zbog čega je mlin u kragujevačkom pogonu veoma bitan slovenačkoj kompaniji.

Kapacitet postojećeg mlina je 100 tona na 24 sata, a trenutno se radi na projektima koji bi trebalo da povećaju kapacitet na 150 tona, dok je za skoriju budućnost predviđeno povećanje na 200 tona. Sa 122 zaposlena radnika dnevna proizvodnja je 50.000 vekni svežeg, rezanog, pakovanog i tost hleba, a za proizvodnju se utroši oko 15t brašna dnevno.

Zadržani su proizvodi "Žitoprodukta" jer je tradicija poslovanja slovenačke kompanije da neguje lokalne brendove. Poslovanje u Kragujevcu je specifično jer "Žitoprodukt" ima svoje maloprodajne radnje što nije bio slučaj u drugim fabrikama.

Razvojni put " Žitoprodukta " datira od 1856. kada je na mestu današnje fabrike bila vodenica koju su kupila dva brata i ubrzo počeli sa proširenjem kapaciteta. Pod imenom Društveno preduzeće "Žitoprodukt" poslovalo je od 1956. do 2000. godine. Od 2000. su počeli sa emitovanjem akcija i ulaskom u privatizacioni proces koji se završio 2006. kada je "Žitoprodukt" postao akcionarsko društvo. U 2012. i početkom 2013. otkupljen je paket državnih akcija, a iste godine "Agromarket" postaje prvi većinski vlasnik. Naredne godine, 23. oktobra "Don Don" je otkupio akcije i postao većinski vlasnik "Žitoprodukta".

Dugogodišnji generalni direktor "Žitoprodukta" Slobodan Urošević, koji je vodio preduzeće 26 godina, u novembru 2015. odlazi u penziju, a njegovo mesto naslediće njegov sadašnji zamenik, Bojan Aleksić.

Izvor: Ekapija