Oko 30 uglednih proizvođača vina iz Srbije, Crne Gore i Makedonije učestvovaće na Salonu vina koji će biti održan u subotu, 4. aprila, u hotelu Kragujevac, kada će posetioci biti u prilici da degustiraju više od stotinu najboljih vina.
Među učesnicima Salona vina biće "Vinarija Aleksandrović", "Vinarija Zvonko Bogdan", "Podrumi manastira Tvrdoš", "13. juli" iz Podgorice, "Vinarija Šato Kamnik" iz Skoplja i drugi renomirani proizvođači, rečeno je na konferenciji za novinare udruženja "Vinski viteški red", koje je i organizator prvog Salona vina.
"Osim degustacije vina i hrane, biće organizovana i stručna predavanja, radionice i panel posvećen enofiliji", rekao je kancelar "Vinskog viteškog reda" Zoran Dragoljević.
Prema njegovim rečima, predavanje namenjeno vinarima i vinogradarima pod nazivom "Trijumf kao ishodišni vinski srpski brend" održaće Darko Jakšić, predstavnik Ministarstva poljoprivrede.
"Čućemo i priču kako je nastao prvi vinski srpski brend pre Drugog svetskog rata u vinariji kralja Petra Prvog", rekao je Dragoljević i dodao da će panel e-nofilija voditi Perica Radović autor vinskog bloga, koji će za goste imati blogere i novinare koji se u svom radu bave temama o vinu.
Udruženje "Vinski viteški red" okuplja ljubitelje vina i proizvođače, a jedan od ciljeva je da se širi vinska kultura i podstiče podizanje novih vinograda sa kvalitetnim sortama, sa posebnim naglaskom da se radi na srpskim sortama.
"Srbija ima svoje autohtone sorte kao što su prokupac, tamjanika, smederevka", rekao je Dragoljević i dodao "da su u Srbiji trenutno najzastupljenije međunarodne sorte - kaberne, sovinjon, šardone".
U poslednje vreme, dodao je, srpski vinogradari sve više podižu zasade sa srpskim sortama, među kojima i jedna koja je potpuno zaboravljena a to je "morava".
"Sada u Srbiji imamo i sortu "kadar", a to je vinova loza koja je, odneta sa Arsenijem Čarnojevićem, za vreme velike seobe Srba, u Mađarsku. Mađari su uspeli da je sačuvaju i vratili su nam je nazad", rekao je Dragoljević i naveo da kod Subotice i Kelebije, postoji zasad te najstarije autohtone srpske na površini od 10 hektara.
Dragoljević je naveo i da je Srbija krajem Drugog svetskog rata imala vinograde na površini od 110.000 hektara, a danas je to na oko 22.500 hektara.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
