KRVAVA BAJKA: Oproštajna poruka dečaka neposredno pred streljanje u Šumaricama

Neposredno pre nego što su ga izveli pred streljački vod, sedamnaestogodišnji gimnazijalac Ljubiša Jovanović napisao je ocu i majci poruku koja će zauvek ostati urezana u sećanje Srba, Jugoslovena, i svih žrtava nacizma i fašizma:

"Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put. Ljubiša".

Međutim njegov otac poruku nikad nije pročitao, jer je i on, što Ljubiša nije znao, bio zarobljen i streljan je istog dana kada i sin.

Mali Ljubiša Jovanović bio je jedan od oko 7.000 ljudi iz Kragujevca i okoline koji su krajem oktobra 1941. bili žrtve odmazde i glavom platili smrt 10 nemačkih vojnika, ubijenih nešto ranije u sukobima u okolini Gornjeg Milanovca.

"Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je", poručio je svojoj porodici radnik Lazar Petrović.

"Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi", napisao je Nikola Simić inženjer, streljan zajedno sa svojim sinom Aleksandrom Simićem.

"Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu", bila je poslednja poruka Aleksandra, gimnazijalca od 18 godina.

Jednu od najpotresnijih poruka napisao je takođe gimnazijalac Pavle Ivanović. On je pisao ocu, ne znajući da je i on zatvoren i da će umreti od nacističkog metka, isto kao i on.

Pavle je svom tati napisao: "Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi."

"Lebac sutra nemojte poslati", napisao je knjigovođa Jakov Medina svojoj porodici. U poslednjem času svog života, znajući u kakvom siromaštvu i bedi žive, brinuo je o tome da ne protraće uludo 1941. tako dragoceni hleb na nekoga kome više ništa nikad neće biti potrebno.