Zaštita uzbunjivača, ali i naknada kao za poštenog nalazača

Predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, portala "Pištaljka" i organizacije Transparentnost Srbija, koji su sagovornici Tanjuga na ovu temu slažu se da je zakon o zaštiti uzbunjivača jedan je od najpotrebnijih antikorupcijskih zakona, ali ukazuju i na nedostatke predloženog zakonskog rešenja koja je još moguće otkloniti.

Agencija za borbu protiv korupcije je tako upozorila da bi određene manjkavosti mogle ugroziti ostvarivanje proklamovanog cilja, a to je uspostavljanje efikasne i delotvorne zaštite uzbunjivača.

"Imajući u vidu da se Predlog zakona pretežno bavi procesnim pitanjima i da se, osim sudske, ne predviđaju drugi oblici zaštite uzbunjivača, postoji bojazan da se njime neće postići njegova svrha i da se neće doprineti ohrabrivanju potencijalnih uzbunjivača i uspostavljanju efikasnog mehanizma razotkrivanja nezakonitosti i nepravilnosti", ukazala je Agencija za borbu protiv korupcije.

Kako naveli u Agenciji, potrebno je takođe jasno predvideti da je jedan od uslova za ostvarivanje prava na zaštitu savesnost postupanja uzbunjivača, odnosno da uzbunjivač postupa u dobroj veri u pogledu ažurnosti, sadržine obaveštenja i povezanosti tog obaveštenja sa javnim interesom.

"Mišljenja smo da je neophodno pojasniti u kom roku je ovlašćeni organ dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka", navode u Agenciji.

Trebalo bi, kako su naveli u Agenciji, razmotriti rešenje kojim bi bila predviđena zabrana saopštavanja javnosti samo onih tajnih podataka koji su označeni najvišim stepenom tajnosti i posebno osetljivih ličnih podataka.

Takođe, smatraju da bi trebalo predvideti pravo na nagradu u situaciji kada je uzbunjivanje dovelo do pribavljanja javnih prihoda koji bi u suprotnom izostali, s tim da se visina nagrade opredeli u određenom procentu i da se propiše njen maksimalni iznos.

U Transparentnosti Srbija smatraju da je bitno doneti sveobuhvatan kvalitetan zakon koji će biti efikasno primenjen kako ne bi došlo do razočaranja nakon što počne da se sprovodi.

"Takvih razočaranja smo se dovoljno nagledali na primeru drugih antikorupcijskim propisa, najsvežiji je Zakona o javnim preduzećima", rekao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, koji navodi da je ta organizacija danas svim poslaničkim grupama u parlamentu uputila oko 40 predloga amandana na taj zakonski predlog.

I u Transparentnosti smatraju da bi u zakon trebalo ugraditi i mogućnost davanja nagrade uzbunjivačima koji svojim delovanjem omoguće ostvarivanje nekog javnog prihoda koji bi u suprotnom u potpunosti izostao, nešto slično kao nagrada koju građani daju poštenom nalazaču.

"Ima i nekih pitanja koja bi trebalo da budu manje kontroverzna u predlogu zakona. To je pitanje uslova koje bi trebalo da ostvari neko ko dobija poseban mehanizam zakonske zaštite. Sadašnji predlog ne postavlja mnogo uslova u pogledu savesnosti, moguće su mnoge situacije u kojima je veoma upitno da li je potrebno pokrenuti ovaj mehanizam zakonske zaštite", naveo je Nenadić.

Prema njegovim rečima, po predloženom zakonu posebnu zaštitu bi uživali i oni koji kalkulišu sa time hoće li nešto prijaviti ili ne, i to su situacije kada je očigledno da javni interes nije bio primarni motiv za obelodanjivanje neke informacije nego lična korist.

"Na primer, čekaju 11 meseci po saznanju o povredi propisa i onda kada im zapreti neka šteta na radnom mestu zbog recimo nekog potpuno drugog razloga oni odluče da prijave događaj", naveo je Nenadić.

Ocenivši da se ne pravi nikakva gradacija u pogledu težine povrede propisa na koji se ukazuje, on predlaže da u nekim ekstremnim situacijama taj poseban mehanizam zaštite bude dat i kad se ukazuju na neke potpuno bezazlene povrede.

"Onda bi to dalje moglo da vodi nažalost u trivijalizaciju korišćenja ovog novog pravnog instituta", upzorio je Nenadić, čija organizacija sugerišse da se ugrade i neki dodatni mehanizmi u korist uzbunjivača, kao što je mogućnost da se privremenom merom može naložiti i preduzeti radnja u njegovu korist.

Pravni savetnik antikorupcijskog portala "Pištaljka" Jelena Stojanović veruje da će predloženi zakon omogućiti zaštitu za uzbunjivače jer predviđa sudsku zaštitu tih ljudi kao najviši stepen zaštite.

"Postoji ograničenje kad infomacije kojima se vrši uzbunjivanje sadrže tajne podatke i u slučajevima ne može se uzbuniti javnost. "Pištaljka" je predlagala suženje termina tajnih podatka u predlogu zakona i verujem da ćemo uputiti amandman u vezi s tim", rekla je Stojanović.

Kako je navela, u radnoj grupi za izradu predloga zakona bio je i Vladimir Radomirović iz "Pištaljke", a na predlog tog antikorupcijskog portala u radnoj grupi je bilo i dvoje uzbunjivača.

"Smatramo da je njihovo učešće bilo veoma bitno jer su oni mogli da ukažu na probleme sa kojima su se susretali u vezi sa postupkom uzbunjivanja", kaže Stojanović.