Svi slavimo PREOBRAŽENJE,ali mnogi ne znaju skrivenu poruku ovog velIkog HRIŠĆANSKOG PRAZNIKA!

Preobraženje Gospodnje se slavi kao jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Tog dana se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Na Preobraženje, koji je posni praznik, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke.

Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Nije teško shvatiti svrhu Preobraženja. Bližio se dan Hristove muke i on je rekao: “Svi ćete se pokolebati”. Iako im je nekoliko puta govorio o muci koju će morati da podnesu, ipak je nejasno i površno u njih ulazila spoznaja da “Sin čovečji mora mnogo trpeti, da će biti ubijen i da će uskrsnuti posle tri dana”.

Trebalo je i sam Bog da se javi kako bi učvrstio veru učenika u Hristovo Božanstvo. Nebo se otvorilo i začuo se glas: “Ovo je Sin moj, Izabranik. Njega slušajte”. Zbog ovoga, praznik je u pravoslavlju poznat i kao letnje Bogojavljenje.

Tri učenika bili su svedoci kasnijeg Hristovog poniženja i mučenja. Nisu izgubili veru, iako je izgledalo da je Bog napustio Hrista. Ipak, Petar ga se u strahu odrekao, ali je nakon toga gorko zaplakao, jer je znao koga se odrekao. Shvatili su da tako mora da bude. Setili su se njegovih reči: “Kad budem podignut sa zemlje, sve ću ljude k sebi privući”.

Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji.

Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda. Naime, Janoš Hunjadi mađarski velikaš, kod nas poznat kao Sibinjanin Janko, je sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio prodor Turaka na sever. Ubrzo nakon pobede umrli su obojica.

U Srbiji je veliki broj pravoslavnih hramova posvećen ovom prazniku , a među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori. Poznat je i književni opis praznovanja Jakova Ignjatovića koji je dočarao proslavu u slavnoj Sent Andreji gde se i danas Srbi iz Mađarske masovno okupljaju na Preobraženje.