Sveti mučenik Isidor; Sveti mučenik Maksim

U vreme carovanja Dekijeva ovaj Isidor beše uzet sa ostrva Hiosa silom u vojsku. On se odmalena držaše vere Hristove i život svoj provođaše u postu, molitvi i dobrim delima. Pa kad se u vojsci prokaza kao hrišćanin, uze ga vojvoda na odgovor i savetovaše mu da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima. Odgovori svetitelj: "Ako mi i ubiješ telo, nad dušom mojom nemaš vlasti. Ja imam istinitog i živog Boga Isusa Hrista, koji i sad u meni živi i po smrti mojoj biće sa mnom; i ja sam u Njemu, i ostaću Njemu, i neću prestati da ispovedam Njegovo sveto ime dokle je duh u telu mome". Naredi vojvoda, te najpre biše Isidora volovskim žilama, a potom odsekoše mu jezik. No i bez jezika Isidor Duhom Božjim govoraše i ispovedaše ime Hristovo. Međutim, vojvodu postiže kazna Božja, i on na jedanput zanemi. Nem vojvoda dade najzad znak da poseku Isidora. A Isidor se obradova toj presudi pa hvaleći Boga, izađe na gubilište gde mu glava bi odsečena 251. godine. Njegov drug Amonije pogrebe telo njegovo, no zato i sam postrada i primi venac mučenički.

Prepodobni Serapion Sindonit

Sindon znači krpa platna. Sindonitom nazvan bi ovaj svetitelj, jer svoju telesnu nagotu skrivaše samo jednom krpom platna. U ruci nosaše Jevanđelje. Življaše Serapion kao ptica bez krova i bez brige, prelazeći s jednog mesta na drugo. Svoj sindon dade jednom bedniku, koji drhtaše na mrazu, a on osta sasvim nag. Kad ga neko upita: "Serapione, ko te obnaži?", on pokaza na Jevanđelje i reče: "Ovo!" No potom i Jevanđelje dade za otkup nekoga dužnoga čoveka, koga poverilac mu gonjaše u tamnicu za dug. Jednom u Atini četiri dana ne jede ništa, jer nemade, i poče vikati od gladi. Kad ga upitaše filosofi atinski, zašto viče, on odgovori: "Trojici bejah dužan; dvojicu podmirih, a treći me još muči. Prvi zajmodavac jeste telesna pohot, koja me mučaše od mladosti; drugi srebroljublje, a treći trbuh. Ona dvojica me ostaviše, još me ovaj treći muči". Dadoše mu filosofi zlatnik da kupi hleba. On ode hlebaru, uze jedan hleb samo, ostavi ceo zlatnik, i ode. U starosti predstavio se mirno Gospodu, u V veku.

Blaženi Isidor Jurodivi, Hrista radi

Nemac poreklom. Došavši u Rostov zavoli veru pravoslavnu, pa ne samo da postade član Pravoslavne crkve, nego uze na se teški podvig jurodstva. Noćivaše u jednoj kolibi od granja, što sam beše napravio u nekom blatištu. Velika i strašna čudesa pokaza ovaj svetitelj i za života i po smrti. Jednome trgovcu, koji beše izbačen iz lađe i davljaše se u moru, javi se Isidor idući po vodi i izvede ga na obalu. U knjaza Rostovskog presušiše odjednom svi sudovi s vinom kada sluge njegove oteraše Isidora ispred vrata i ne dadoše mu ni poiskanu čašu vode. Kada umre, 1484. godine maja 14. u svojoj kolibi, sav Rostov zamirisa nekim divnim mirisom. Onaj trgovac, koga Blaženi spase na moru, podiže mu crkvu na onom mestu gde mu beše koliba.

Sveti mučenik Maksim

Pun revnosti za Gospoda Hrista, sveti mučenik Maksim vide jednom gde se idolopoklonici ne samo klanjaju idolima, nego i druge primoravaju da to čine. Od tada on se stade moliti Bogu da prekrati gonjenje na hrišćane. I mnoge neznabošce on sam krsti. Jednom prilikom kada neznabošci stadoše usrdno prinositi svojim bogovima na žrtvu ne samo životinje nego i ljude, sveti mučenik, ne podnoseći takav prizor, zađe među idolopoklonike, javno ih izobliči i njihove idole nazva običnim drvetom i kamenom, jer su nemoćni da i sebi samima pomognu. Tada ga neznabošci dohvatiše, i najpre na silne muke staviše, pa najzad kamenjem zatrpaše. Tako skonča sveti mučenik, 250. godine, za carovanja Dekija. Dekije je jedan od najsvirepijih gonitelja hrišćana, carovao od 249 do 251 godine.