Pojava Časnog Krsta u Jerusalimu

Sav narod, i verni i neverni, ostaviše svoje poslove i u strahu i divljenju posmatrahu to nebesko znamenje. Mnogi nevernici obratiše se veri Hristovoj, a tako isto i mnogi jeretici arijani ostaviše svoju zlobnu jeres i vratiše se Pravoslavlju. O ovome znamenju napisa patrijarh Kiril pismo caru Konstansu, koji i sam naginjaše arijanstvu. To se dogodilo 7. maja 357. godine. Tako se i ovom prilikom pokaza, da vera hrišćanska nije u mudrovanjima svetskim po čulnom razumu ljudskom nego u sili Božjoj, pokazanoj kroz čudesa i znamenja bezbrojna.

Sveti mučenik Akakije

Ovaj svetitelj beše oficir rimski u vreme cara Maksimijana. Odgovarajući na sudu za svoju veru u Hrista, on reče da je nasledio veru blagočestivu od svojih roditelja, i da se u njoj utvrdio videći mnoga čudesna isceljenja od moštiju hrišćanskih svetitelja. Posle velikih muka pretrpljenih hrabro u trakijskom gradu Pirintu Akakije bi preveden u Vizantiju gde izdrža nove muke, dok najzad ne bi mačem posečen. Česno postrada i preseli se u carstvo večne radosti 303. godine.

Prepodobni oci gruzijski

U VI veku, a na dvesto godina posle toga kako je sveta Nina propovedala Jevanđelje u Gruziji, javi se Presveta Bogomater Jovanu, podvižniku Antiohijskom, i naredi mu da izbere dvanaest svojih učenika i ode u Gruziju da utvrdi veru pravoslavnu. Jovan tako i učini. Prispevši u Gruziju, ovih dvanaest misionara budu svečano dočekani od kneza te zemlje i katolikosa Evlalija, i odmah s revnošću otpočnu svoj posao. Narod se sticao oko njih u gomilama, i oni su ga utvrđivali u veri velikom mudrošću i čudesima mnogim. Načalnik svih ovih hristoljubivih misionara bio je sveti Jovan Zedaznijski. A imena su njihova: Avid, Antonije, David, Zinon, Tadej, Isa, Izderios, Josif, Mihail, Pir, Stefan i Šijo. S apostolskom revnošću svi oni utvrđivahu veru Hristovu u Gruziji, osnovaše mnoge manastire, i posle sebe ostaviše mnoge učenike. Tako se udostojiše slave na nebesima i sile na zemlji.