Danas je Sveti Jevstatije, Drugi Arh. srpski; prep. Roman; prep. Rafailo banatski

Upravljao je Srpskom Crkvom od 1292. do 1309. godine. Jevstatije je bio strogi podvižnik i revnostan pastir u upravljanju crkvom. Za vreme arhiepiskopa Jevstatija II, kao i njegovih dvojice prethodnika, došlo je do naglog uspona i širenja srpske srednjovekovne države 1282. Osvojeno je Skoplje (gde će se prenetn prestonica Srbije), oba Pologa, Ovče Polje, Zletovo, Pijenac, Kičevo, Debar. Na severu je osvojeno Braničevo, Vidin (1290). Godine 1299. u Solunu je proslavljena i svadba kralja Milutina i Simonide, kćerke vizantijskog cara Andronika II. Osvojene zemlje na severu od Ohrida, Štipa i Prilepa, date su srpskom kralju kao miraz. Srbija je bila jedna od najjačih i najbogatijih (srebrom, zlatom, hranom) zemalja Balkana i Evrope. Za njegovo vreme Srpska Crkva se uvećala za tri episkopije: Zvečansku, Limsku i Skopsku. Obnovio je manastir Žiču koji je bio razoren u napadu Kumana. Poživevši bogougodno, mirno se upokojio u Gospodu 16. avgusta 1309. godine. Odmah po predstavljenju počeo je biti poštovan kao svetitelj. Crkva ga slavi 16. avgusta.

Prepodobni Roman

Veliki čudotvorac; svete mošti mu počivaju u manastiru svetog Romana, u lepoj šumovitoj uvali na putu između Ražnja i Đunisa, na domaku Južne Morave. Živeo i delao na dvesta godina pre Nemanjića. Veliki svetitelj i prosvetitelj toga Srpskoga kraja. Narod se kune u tom kraju: "Svetoga mi Romana". I dan danji tamo se isceljuju teški bolesnici, naročito umobolnici i besomučnici. Manastir Sv. Romana kod Đunisa podigao je sveti knez Lazar.
Tropar (glas 1):
Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo i čudotvorac, pokazao si se bogonosni oče naš Romane. Postom, bdenjem i molitvama, nebeske darove si primio, isceljujući bolesti onih koji ti sa verom dolaze. Slava Onome koji ti je dao snagu, koji te je proslavio i koji kroz tebe daruje svima isceljenje. 

Prepodobni Rafailo banatski

Rodom Srbin. Podvizavao se u manastiru Hilandaru. Ovaj manastir u to vreme imao je više svojih metoha po srpskim zemljama, među njima i jedan na području današnjeg Zrenjanina. U taj metoh je, po nekom manastirskom poslušanju, bratstvo Hilandara poslalo jeromonaha Rafaila. Tu Sveti Rafailo nastavi da živi strogi podvižnički život, i to ne samo u vršenju naloženog mu manastirskog poslušanja, nego i u svim bogougodnim podvizima monaškog života, osobito u podvigu molitve i posta. Živeo je u maloj kolibi napravljenoj od obične trske, u kojoj se mirno prestavio Gospodu. Njegove mošti projaviše se čudotvornim, zbog čega mnogi narod dolazi na njegov grob. Sveti Rafailo Banatski je živeo u XVI i XVII veku
Tropar (glas 1):
Smirenjem i postom uzvisio si se ka Bogu, odbacivši brige ovoga sveta i slavu njegovu za ništa smatrajući, želeo si samo slave nebeske. Zato sada sa Anđelima predstojiš Bogu: Moli se za sve nas koji poštujemo uspomenu tvoju.